Doniranjem delova živog mozga do razotkrivanja njegovih tajni

Plemenita praksa zaveštavanja posmrtnih ostataka medicinskim ustanovama postoji već nekoliko vekova. Međutim, Institutu „Alen“ u Sijetlu ljudi doniraju delove živog mozga.

Oboleli od epilepsije u Sijetlu, još za života, pružaju istraživačima retku priliku da prouče unutrašnjost moždanih ćelija. Među njima je i Riana Kortlever koja je, nakon operacije, predala odstranjeni deo svog neokorteksa, veličine kockice šećera.

„Pošto sam imala epilepsiju, želela sam da učestvujem u istraživanju i tako pomognem nekom sa sličnim problemom“, objasnila je Rijana Kortlever, jedan od donatora.

Naučnici iz Alenovog instituta za istraživanje mozga smislili su način da sačuvaju uzorke u životu, kako bi mogli da ih analiziraju i shvate kako ljudski mozak funkcioniše.

Uzorci se režu na izuzetno tanke delove koji u frižideru mogu da se održavaju danima, ponekad i nedeljama.

„Pokušavamo da napravimo opsežno istraživanje svih različitih vrsta neurona koji postoje u ljudskom mozgu. Verujemo da mnoge bolesti, neurološke i psihijatrijske, nastaju zbog specifičnih mutacija i deficita posebnih vrsta ćelija“, istakao je Kristof Koč sa instituta u Sijetlu.

Laboratorija za merenje kretanja ćelija mozga koristi metodu koja se naziva elektro-fiziologija.

„Ako želimo da razvijemo lekove, na primer, za psihijatrijske bolesti, zaista je važno znati tačne detalje, poput onih koji se molekuli i receptori nalaze u kojim ćelijama. Moramo da proučavamo ljudski mozak, a ne samo mozak laboratorijskih životinja“, naveo je Koč.

Nedavna istraživanja potvrđuju da bi ključne razlike između mozga ljudi i, recimo, miša mogle da objasne poteškoće u lečenju stanja poput depresije i anksioznosti.

broj komentara 0 pošalji komentar