Zašto bioskopi više nisu kulturno dobro

Bioskopi „Odeon“, „Balkan“, „Zvezda“, „Partizan“, „20. oktobar“, „Kozara“, „Jadran“, „Drina“, „Kosmaj“, „Avala“, „Sloboda“, „Jedinstvo“, „Central“, „Voždovac“, „Slavica“, zatvoreni su više od decenije. Kakva budućnost čeka ove nekadašnje bastione filmske kulture.

Petnaest beogradskih bioskopa zatvoreno je već više od decenije. Danas su na njihovom mestu ruine koje bude nostalgiju, ali i pitanje - šta će biti s njima?

„Bioskopska sala sa jednim bioskopskim platnom iziskuje uglavnom jednak broj zaposlenih ljudi koliko i multipleks bioskopi sa šest bioskopskih sala. Iz tog razloga očekivati da u Beogradu neki od zatvorenih bioskopa bude otvoren, u ovom trenutku, nije izvesno“, ističe Igor Stanković iz Sekcije prikazivača Privredne komore Srbije.

Od kad su se pojavili, multipleks bioskopi bili su opremljeni novom tehnologijom. Bioskopske sale širom Srbije morale su da se digitalizuju, ali sigurno je da su moderni bioskopi, koji su uglavnom u tržnim centrima, postali mnogo primamljiviji publici. Međutim, da li su zadržali istu čar?

„Nekad su bioskopi bili kulturna dobra, danas su to zapravo nekakvi manifestantni oblici potrošačkog društva, konzumerizma i profitabilizma. Ukoliko su tržni centri i multipleks bioskopi, kompleksi neophodni da se sačuva film, ja sam svakako za to, ali ja to doživljavam kao tranzicioni period i da ćemo se ponovo vratiti bioskopima,“ smatra Miroljub Stojanović iz Filmskiog centra Srbije.

Devedesetih godina bioskopi su imali svoju publiku, ali desetak godina kasnije, više nije bilo ni bioskopa, ni publike. Sledeća dekada donela je novine - drugačije bioskope, ali i drugačije posetioce. Danas su to uglavnom tinejdžeri i deca. Manje je srednje i starije generacije.

„Nemamo profilisanu publiku, nemamo naraštaj koji je kompetentan i verziran, svaka čast mlađim pojedincima. Nemamo generacije koje stasavaju u smislu da film ne prihvataju kao kulturno dobro“, dodaje Stojanović.

U Bioskopu „Zvezda“, već petu godinu za redom, grupa građana samoinicijativno organizuje projekcije od utorka do nedelje. Moglo bi se reći da oni to čine ilegalno, jer pravni status tog bioskopa i dalje nije rešen.

I on je deo priče iz 2011. godine kada je uhapšeno šestoro ljudi zbog sumnje da su posle privatizacije nekada najvećeg lanca bioskopa u zemlji oštetili male akcionare „Beograd filma“ i državu za ukupno pet i po miliona evra.

U Evropi, bioskopi kakve pamtimo tretiraju se kao kulturno dobro, pa ih država subvencioniše. Iako kod nas posećenost raste od 2000. godine, ona je ispod prosečne posete u Evropskim zemljama, gde svaki stanovnik najmanje jedan i po put godišnje ode u bioskop. Kod nas prosečeno svaki drugi čovek, jednom godišnje ode u bioskop.

Deo odgovora na pitanje zašto, možda je i u činjenici da četvoročalanu porodicu samo karte koštaju oko 2.000 dinara.

broj komentara 0 pošalji komentar