Priznanje Federacije filmskih arhiva za Žan-Lik Godara

Međunarodna federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je godišnju nagradu za 2019. legendarnom francusko-švajcarskom sineasti Žan-Lik Godaru. Nagrada je uručena u Lozani, na svečanosti u sedištu Švajcarske kinoteke, tokom 75. godišnjeg kongresa Federacije.

Godar je posvetio nagradu uspomeni na Ajris Bari (1895-1969), prvoj kustoskinji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku od 1935. godine, koja je bila jedan od osnivača Federacije.

Od 2001. godine, kada je FIAF nagradu dobio Martin Skorseze za izuzetan doprinos zaštiti filmske baštine, FIAF svoje priznanje dodeljuje ličnostima van sveta filmske arhivistike čija su iskustva i lična posvećenost filmu u duhu misije Federacije.

Među dobitnicima, prema odluci Izvršnog komiteta, bili su i Ingmar Bergman, Majk Li, Hou Hsiao-Hsien, Piter Bogdanovič, Anjes Varda, Žan Pjer i Luk Darden, Kristofer Nolan, Apičatpong Verasethakul.

„Godarova kreativnost duboko ukorenjena u njegovom širokom poznavanju filmske istorije“

Žan-Lik Godar, rođen 1930. u Parizu, jedan je od vodećih svetskih reditelja i jedan od poslednjih živih predstavnika francuskog novog talasa. Tokom karijere eksperimentisao je sa novim načinima pričanja priče i stvaranja filmova koji su uticali na čitav niz mlađih generacija filmskih umetnika.

Direktor Švajcarske kinoteke Frederik Maire (nekadašnji čelnik filmskog festivala u Lokarnu) istakao je na ceremoniji dodele nagrade da je Godarova kreativnost duboko ukorenjena u njegovom širokom poznavanju filmske istorije i u godinama koje je proveo kao kritičar u časopisu „Filmske sveske“ (Cahiers du Cinéma).

Kako je naveo Maire, Godar je duhovni sin Francuske kinoteke i njenog osnivača Anrija Lengloa. Pored toga, uvek je bio zainteresovan za filmske tehnologije, za razvoj kamera i tehnike snimanja.

Maire je podsetio da Godar ima dvojno državljanstvo i da je od sredine sedamdesetih godina, živeći blizu Lozane, obnovio veze sa Kinotekom Švajcarske i njenim direktorom Fredijem Buašeom. Neke od svojih filmova tokom osamdesetih godina snimio je uz pomoć te kinoteke i koristeći materijale iz njenih fondova.

Godar je kroz svoj rad uvek ispoljavao veliko interesovanje i brigu za rad, misiju i ciljeve filmskih arhiva, a mnoga njegova ostvarenja odnose se na istoriju filma ili predstavljaju omaž klasicima sedme umetnosti.

broj komentara 0 pošalji komentar