I pored stanja klimatske urgentnosti, do dogovora se teško stiže

Konferencija o klimatskim promenama u Madridu ima neizvestan kraj jer, i pored toga što je konferencija produžena, učesnici ne uspevaju da usvoje zaključke. Neki ih vide kao previše ambiciozne. Prethodno su proglasili stanje klimatske urgentnosti kako bi se ograničio porast globalne temperature i zagađenje atmosfere.

Ciljevi iz Pariza i kada bi se ispunili nisu dovoljni. Novi ciljevi su da se do 2030. godine emisija gasova smanji za 45 odsto, a do sredine veka dostigne nulta emisija.

Šta se zaista događa sa našom planetom najbolje se vidi iz svemira. To je potvrdio astronaut Luka Parmitano, direktno sa svemirske stanice „Komander“.

„Mi imamo privilegiju da posmatramo našu planetu i mogu vam reći da je naša planeta jedinstvena i teško je opisati njenu lepotu, ali vidimo i koliko je ranjiva. Za šest godina video sam svojim očima efekte klimatskih promena – uragane, požare, otopljavanje. Zemlja je jedina koju imamo i to je jedino mesto koje nam daje nadu. Moramo da učinimo nešto da je sačuvamo“, apeluje Parmitano.

Od svih zemalja se očekuje da se okrenu obnovljivim izvorima energije.

„Obnovljiva energija je jeftinija i više od polovine investicija, gledano globalno, su u obnovljive izvore energije. A to su sunce, vetar, geotermalna energija i hidroenergija. Kina je lider u tome, a vidimo progres i u Evropi i Americi“, naglašava Nikolas Halberi, koordinator Ujedinjenih nacija za klimatske promene.

„Čile je zemlja koja je veoma pogođena klimatskim promenama. Zbog toga se okrećemo obnovljivim izvorima energije. Izbacujemo ugalj kao energent, pokušaćemo da to uradimo do 2030. godine“, kaže Katalina Čeki, koordinator COP25 iz Čilea.

Neophodno je da države svake godine smanjuju emisije ugljen-dioksida za oko 7,8 odsto i ulože oko 3,8 milijardi dolara u nove tehnologije i projekte.

„Svet mora da ulaže i u takozvane ponore emisija gasova sa efektom staklene bašte. Dakle, moramo da pošumljavamo više, odnosno da skladištimo ugljenik u zemljištu i ispod zemlje ukoliko je moguće. Dakle, razvoj novih tehnologija ide u tom pravcu“, napominje Miroslav Tadić, Program UN za razvoj iz Srbije.

Srbija će uskoro usvojiti zakon o klimatskim promenama i Strategiju niskougljeničnog razvoja. Od 2000. godine suše i poplave našu zemlju koštale su više od pet milijardi evra.

„Do sada je strategije pokazala da će nebavljenje smanjivanjem emisija, nebavljenje klimatskom politikom, Srbiju koštati znatno više od onog od najskupljeg scenarija bavljenja ovim pitanjem“, ističe Andrej Bojić direktor Projekta izrade klimatske strategije za Srbiju.

Poslednje četiri godine su najtoplije, a jul ove godine najtopliji od kada se beleže temperature u svetu.

I pored apela i upozorenja naučnika, emisija gasova sa efektom staklene bašte povećava se iz godine u godinu. Ove godine veća je za 0,6 odsto nego prošle. Ipak ohrabruje činjenica da je u Sjedinjenim Državama i Evropi emisija ugljen-dioksida u atmosferu smanjena za 1,7 odsto.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 15. dec 2019, 07:58) - anonymous [neregistrovani]

eEneErgy

Slažem se da su solarna i Hidroenergija slabo zastupljene zbog interesa naftnih kompanija. Nafta ima veliki udeo u opstoj hemijskoj industriji.Tehnologija je dovoljno razvijena za izgradnju hidro rezervoara i motora. Treba smanjiti i nebrojene eksplozije i požare.

(nedelja, 15. dec 2019, 03:19) - anonymous [neregistrovani]

Solarna energija i Vodonik su rešenje

Ali koga to briga.

(subota, 14. dec 2019, 22:43) - Маторац [neregistrovani]

Питање

Шта ће биљке да једу ако се смањи количина угљендиоксида ?