Koliko smo rešeni da zaustavimo klimatske promene

Klimatske promene nisu tuđa briga, jer se tiču svih nas. Ipak, dosadašnjim naporima država, jasno se vidi da nije moguće postići globalni cilj Sporazuma o klimi iz Pariza. Zato je neophodna snažna akcija i politička podrška u zemlji, regionu ali i širom sveta.

Planeta više nije u ravnoteži – požari, suše, poplave, plime koje gutaju kopno, neviđeni talasi koji se razbijaju o stene... Stepen toplija atmosfera sadrži sedam odsto više vlage, cikloni su snažniji, a crveni alarm je sve češće uključen.

„Nije problem što temperatura raste poslednjih decenija već što taj porast postaje sve brži i brži. Pre 40 godina bio je 0,3 stepena po dekadi, ali u poslednjih 10 – 20 godina taj trend je viši, oko 0,6 stepena po dekadi, odnosno sada je promena temperatura duplo brža nego što je bila 80 godina prošlog veka. Vidimo da je proces klimatskih promena sve intenzivniji i to je ono što brine naučnike i zbog čega oni misle da nam je ostalo vrlo malo vremena da odreagujemo“, rekao je prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji poljoprivrednici ne pamte da su sejali posle Mitrovdana, a ove jeseni na to ih je primorao petomesečan sušni period. Ekstremna i izuzetna suša najteže je pogodila centralne i južne predele zemlje.

„U odnosu na evropske zemlje, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je izložena najvećem broju rizika. Samo ove sezone smo primorani da navodnjavamo pšenicu u oktobru, a za to će biti potrebne dodatne količine vode za navodnjavanje. Naša zemlja je siromašna vodama i zato je neophodno da se izgrade akumulacije“, kaže prof. dr Ružica Sričević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Iako je Evropska unija lider u borbi sa klimatskim promenama, od 28 zemalja članica samo su tri - Portugalija, Švedska i Grčka, na putu da smanje emisiju CO2 za 40 odsto do 2030. godine.

Ursula fon der Lejen, koja stupa na čelo Evropske komisije 1. decembra, ima ambiciozan plan – manje emisije u Uniji za 55 odsto.

Zato je pred Evropom veliko spremanje u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu, ali i u saobraćaju. Na gubitak dobrog ritma u zaustavljanju zagrevanja upozaravaju i Ujedinjene nacije.

„Prvi put 2018. zabeležena je stagnacija u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Međutim nada postoji. Na nedavno održanoj konferenciji o klimi u Njujorku, preko 65 država izrazilo je svoju spremnost da do 2050. postigne neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a njima su se pridružili preko 85 privatnih kompanija i 130 predstavnika bankarskog sektora“, izjavio je Miroslav Tadić iz Programa UN-a za razvoj u Srbiji.

Klimatske promene nezadrživo donose zemlju koju ne možemo da uzorermo, vazduh koji vidimo, reke kojima brodovi ne plove...

Pariski klimatski sporazum nije konačno odredište već polazna tačka. Koliko smo rešeni da zaustavimo klimatske promene, saznaćemo već početkom decembra u Madridu na konfereciji Ujedinjenih nacija, kada će doći svi kojima je do očuvanja planete stalo.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 19. nov 2019, 09:28) - anonymous [neregistrovani]

Resenost

Sve dok se na tome zaradjuje reseni smo se boriti protiv klimatskih promena.

(subota, 16. nov 2019, 22:17) - anonymous [neregistrovani]

Klima

Kakve bre klimatske promene. Da li mi mozemo da zaustavimo voz koji juri 100 km/h ako postavimo nogu na prugu. Normalno odgovor je ne. za klimatske promene pitajte naseg strucnjaka Milana Stevancevica koji ce vam sve objasniti.
Citajte dela Milutina Milankovica o klimatskim promenama pa ce vam sve biti jasnije
Samo je yramp bio u pravu i rekao da ne veruje u te stvari , jer covek zna.