Klimatske promene su posledica našeg bahatog odnosa prema prirodi

Klimatska kriza je brža i teža nego što se predviđalo i preti prirodnim ekosistemima i sudbini čovečanstva. Na to upozorava 11.000 naučnika iz 153 zemlje u Zajedničkoj izjavi , objavljenoj u časopisu "BioScience" povodom 40. godišnjice prve Svetske konferenciji o klimi, održanoj u Ženevi 1979. godine.

Analiza svih faktora koji utiču na negativne efekte klimatskih promena i na gubitak biodiverziteta, kao što su povećanje ljudske populacije, povećanje proizvodnje mesa, saobraćaj, emisija ugljen-dioksida, gubitak šuma, pokazuje da nema vremena za gubljenje, upozoravaju naučnici, među kojima je i profesorka iz Srbije.

„U ovom radu ističe se da je takozvani luksuzni način života ili da kažemo bahati način života, tesno povezan sa svim ovim faktorima koji negativno utiču na klimatske promene, odnosno, pojačavaju negativan efekat savremenih klimatskih promena. Problem je kada mnogo različitih faktora počinje da se ubrzava i negativno deluje na živi svet“, ističe profesorka dr Jelka Crnobrnja Isailović, redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta univerziteta u Nišu i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" - nacionalnog instituta Srbije Univerziteta u Beogradu.

Klimatskih promena je bilo i u prošlosti, ali su se dešavale mnog sporije u poređenju sa današnjim.

„Danas je planete u proseku toplija za jedan stepen. To ne deluje puno, ali u stvari taj jedan stepen uzrokuje sve ostale promene koje nas okružuju i koje nas muče, a to su prvenstveno te promene vezane za ekstremne vremenske i klimatske događaje, kao što su ti toplotni talasi, suše, požari, poplave i razni drugi problemi iz kojijh, pak, opet proizilaze posledice, kao što su smanjeni prinosi, širenje nekih bolesti koje su zahvatale mnogo manja područja, izumiranje pojedinih vrsta ili pomeranje zone u kojima pojedini biljne i životinjske vrste žive, naglašava profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Trenutno je globalni okean viši za oko dvadesetak centimetara. Prema nekim od najgorih scenarija, zbog toga što se deo Južnog pola poslednjih godina otapa sve brže, moguć je porast nivoa svetskog mora čak i od pet do šest metara u narednih 150 godina.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 11. nov 2019, 20:56) - anonymous [neregistrovani]

Koji "nas" bahati odnos

Bahati odnos imaju najrazvijenije zemlje na planeti: USA, Velika Britanija, Japan, Francuska, Kanada, … Oni su spalili sva svoja fosilna goriva I jos uvek to cine sa otetim resursima od ostalih naroda sirom planete. Oni su posekli svoje sume I ostavili planetu bez svojih "pluca". Oni su izlovili zivi svet iz okeana I zatrpali svetsko more plastikom, radioktivnim buradima I drugim djubretom... Zato ne trpajte me u isti kos sa tim divljacima, molim vas.

(ponedeljak, 11. nov 2019, 11:32) - Stefan [neregistrovani]

Ime

A zašto se konstantno menja i igra sa onim što je rečeno. Dakle nije tačno. Većina naučnika i dan danas kaže da smo ubrzali malo sve ali da ovo kroz šta planeta prolazi nema veze sa nama.