Islanđani održali pomen istopljenom glečeru

Sedamstotina godina je stajao u fjordu Borgarfjordur na Islandu, ali danas na njegovom mestu samo stoji tabla sa njegovim podacima, kao upozorenje na klimatske promene.

Političari, naučnici i drugi Islanđani okupili su se severoistočno od Rejkjavika kako bi „oplakali“ Okjokul glečer, koji je proteklih dve decenije pretrpeo veliko topljenje.

Glaciolog Odur Sigurson proglasio ga je zvanično neaktivnim 2014. godine, kada je utvrđeno da se sneg topi pre nego što može da se akumulira na njegovoj kapi.

U tom trenutku iz imena mu je izbačen deo „jokul“ (što znači glečer) i ostao je samo naziv štitastog vulkana na kojem se nalazio – Ok.

Na tabli postavljenoj na mestu gde se nekada nalazio Okjokul stoji poruka budućim generacijama: „Ok je prvi islandski glečer koji je izgubio taj status. U sedećih 200 godina svi naši glečeri će pretrpeti istu sudbinu. Ovaj spomenik stoji da pokažemo da znamo šta se dešava i šta treba da preduzmemo. Samo vi ćete znati da li smo to i uradili.“

Ceremoniji postavljanja prisustvovali su islandska premijerka Katrin Jakobsdotir i drugi članovi vlade i državni činovnici.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 19. avg 2019, 11:32) - Dragan [neregistrovani]

nema

Nema ništa trajno u ovom svetu, sve je prolazno kao i ovaj svet u celini.
Sve što ima početak, ima i kraj.

(ponedeljak, 19. avg 2019, 11:11) - anonymous [neregistrovani]

Zemlja salje poslednji S.O.S.

Naučnici su u panici. I to je već preslo u paranoju. Imaju li razloga za to?
Na primer, pre 15 godina, jedan časopis je pisao da je u velikoj opasnosti posebno zapadni Antarktik. Tada se verovalo da će konstantno globalno zagrevanje dovesti do trenutka kada se topljenje leda više neće moći zaustaviti. Zašto može doći do toga? Ledeni pokrivač po prirodi odbija sunčeve zrake. Ali pošto se on stanjuje i smanjuje, okean postaje sve vidljiviji. Budući da okean zbog svoje tamnije boje ne odbija sunčeve zrake već ih upija, dolazi do njegovog bržeg zagrevanja a samim tim i topljenja glečera. Tako nastaje začarani krug. Povećanje nivoa mora usled tog procesa moglo bi uticati na život stotina miliona ljudi.
Zato su tada naučnici smatrali da porast prosečne temperature na Zemlji, ekstremni vremenski uslovi, topljenje glečera i polarnih ledenih kapa, izumiranje koralnih grebena i važnih vrsta ukazuju na globalne klimatske promene. ''Iako postoje različita mišljenja, mnogi smatraju da je uzrok tome sagorevanje fosilnih goriva, kao što su ugalj, nafta i prirodni gas — i to u drumskom saobraćaju i industriji — zbog čega dolazi do emisije velike količine ugljen-dioksida u atmosferu.''
''Mnogi naučnici smatraju da će prosečna temperatura Zemlje nastaviti da raste ukoliko se globalno zagrevanje nastavi istim tempom i ukoliko se ne smanji emitovanje ugljen-dioksida. To će voditi do još drastičnijih klimatskih promena koje će biti još teže predvideti, kao i do rasta nivoa okeana, što predstavlja pretnju za primorske pojaseve, na kojima živi dobar deo ljudske populacije.“ (iz knjige A Mind for Tomorrow: Facts, Values, and the Future).
A kako je danas? Hoće li biti bolje, ili će čovečanstvo nestati usled prirodnih kataklizmi, ratova itd.?
Pa jedna knjiga mudrosti, Biblija, kaže u knjizi Otkrivenje da će Bog unistiti one koji unistavaju nasu planetu. Kada je ostareli apostol Jovan zapisivao ovaj nadahnuti stih, u 1. veku n.e. nije verovatno imao pojma koliko ce ljudi svojim postupcima i nemarom, te nezasitom trkom za profitom dovesti Zemlju na rub propasti 20 vekova kasnije. Danas vidimo da je ovo upozorenje iz prvog veka itekako otreznjavajuce zar ne?