Novi podaci o životu u neolitskoj Pompeji

Arheološko nalazište Drenovac u blizini Paraćina istraživači često porede sa Pompejom. Zna se da je naselje progutala vatra, a od dokaza o načinu života naših predaka iz perioda neolita, tu su ostaci kuća, i više od deset hiljada artefakata prikupljenih na mestu više naseobina.

Sa više od 700 objekata različite namene, ovo neolitsko naselje je bilo prava metropola. Istraživači sa Univerziteta Kembridž koji zajedno sa našim arheolozima istražuju na ovom lokalitetu, ističu da takvih nalazišta nema u Evropi.
„Ovakva naselja viđao sam u Siriji i Turskoj. U Evropi, međutim, slično, ali oko 2.000 godina mlađe naselje pronađeno je u Mađarskoj", rekao je prof. dr Čarls Frenč, direktor Laboratorije za geoarheologiju Univerziteta Kembridž.

Tim istraživača prikuplja uzorke koji će se analizirati u laboratorijama čuvenog univerziteta u Velikoj Britaniji, a na osnovu rezultata će se raditi na rekonstrukciji načina života stanovnika i njihove komunikacije sa susedima.

„Geofizičkim metodama pokazali smo da su naselja na ovom području urbanistički bila dosta dobro organizovana, što nam govori da je postojala društvena hijerarhija. Iz izgleda naselja zaključujemo da su stanovnici obrađivali udaljene parcele. Međutim, da li su to radili individualno, ili po principu zadruge, želimo ovim istraživanjima da saznamo", rekao je za Portal RTS-a prof. dr Slaviša Perić, rukovodilac projekta Drenovac.

Zasad nije poznato gde i kako su sahranjivali svoje preminule, niti zbog čega su se nakon nekoliko razaranja naselja vatrom i prirodnim katastrofama, stanovnici vraćali i ponovo gradili naseobine. Tajna leži u šest i po metara debelom kulturnom sloju, koji treba da se obradi saradnjom naših arheologa i arheologa iz Kembridža.

„Želimo da saznamo zašto je došlo do vatre i do uništenja lokaliteta i kako je došlo do toga da se lokalitet zatrpa. Pokušaćemo našim radom ovde da objasnimo kako su erozije tome doprinele i da rekonstruišemo događaje", rekao je dr Tonko Rajkovača, sa Odseka za arheologiju Univerziteta Kembridž.

„Ljuta nauka" u službi arheologije

„Uzimamo delove zemljišta sa samog lokaliteta. Impregniramo uzorke polimernom smolom, što nam omogućava da ih isečemo na veoma tanke listiće debljine 30 mikrona. Njih stavljamo između dva stakla i tako pripremljene uzorke posmatramo ispod mikroskopa", objasnio nam je Ijan Osterajher, doktorand sa Kembridža.

Na taj način određuje se mineralni sastav zemljišta, utvrđuju veličina čestica i tip zemljišta, udeo organske materije i krečnjaka, a mogu se otkriti i sitni ostaci artefakata, nevidljivi golim okom. Iz tih saznanja naš sagovornik očekuje da će doznati kako su stanovnici brinuli o svom domaćinstvu.

U doba neolita ljudi su obrađivali zemlju i uzgajali hranu, pravili su odeću i obuću. Tu su i počeci zanatske delatnosti. Analiza artefakata iz Drenovca trebalo bi da ukaže da li su domaćinstva pravila grnčariju za svoje potrebe ili je postojao neki vid organizovane proizvodnje.

Majkl Luis, doktorand, analizira uzorke pronađene u ostacima kuća.
„Čini se da su ovo prilično velike kuće, sastavljene od proširene familije. Analiziraćemo sastav uzoraka pronađenih na više lokacija. Ukoliko su isti, to bi značilo da su pravljeni u jednom ʼcentruʼ. Ipak, očekujem da je svako domaćinstvo pravilo svoju grnčariju", smatra Majkl.

„Ovo će biti deo velike kolekcije podataka arheoloških uzoraka koji će ostati zauvek. Evropa ne zna dovoljno o ovom kraju, a kad mi prikupimo informacije zajedno sa našim saradnicima iz Srbije, biće objavljene u najznačajnijim naučnim časopisima i na taj način će se saznati mnogo više o ovom delu sveta", dodao je prof. Frenč.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 15. apr 2019, 22:37) - DAN [neregistrovani]

Ceo Balkan

Ceo Balkan od Grćke do Dunava je bio veza Evrope sa Bliskim istokom i prvim civilizacijama ! Kolevka Zapadne civilizacije !

(ponedeljak, 15. apr 2019, 16:01) - anonymous [neregistrovani]

Више оваквих тема

Нисмо свесни колико културно и историјско богатство поседујемо...