Proteini - koliko je dovoljno?

Među sportistima ali i kod onih koji nisu previše fizički aktivni, sve popularnije su visokoproteinske dijete kao što su Atkinson ili "paleo" dijeta. Proteini su svakako potrebni za rast i regeneraciju organizma ali istraživanja pokazuju da preteran unos proteina nosi određene zdravstvene rizike.

Proteinske dijete poput Atkinson ili "paleo" dijete popularne su kako kod sportista tako i kod onih koji nisu previše fizički aktivni. Takve dijete podrazumevaju unos velikih količina ribe, mesa, jaja, sira i orašastih plodova a cilj je, uglavnom, da se brzo smrša.

U Velikoj Britaniji 37 odsto ljudi veruje da proteini pomažu u procesu mršavljenja dok 43 odsto žena svesno unosi više proteina kako bi sprečile gojenje.

Ipak, naučnici sugerišu da ljudi koji unose više proteina, imaju veći rizik od obolevanja od kancera i dijabetesa. Upozoravaju da ishrana bez dovoljno vlakana iz voća i povrća, može da izazove opstipaciju ili druge zdravstvene probleme uzrokovane nedostatkom vitamina.

Proteini su potrebni za rast i regeneraciju celog organizma i svakako su neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog tela. Ljudi koji ne jedu meso, ribu, jaja i mlečne proizvode, treba da jedu raznovrsnu hranu na biljnoj bazi koja sadrži proteine kao što je soja.

Proteinski dodaci ishrani

Mnogi ljudi koriste proteinske šejkove i druge proteinske dodatke ishrani. Koliko nam je proteina zaista dovoljno?

U Velikoj Britaniji, stručnjaci savetuju da je za odrasle najbolje da jedu 0,75 grama proteina po kilogramu težine. To znači da, ako smo teški 70 kilograma, potrebno nam je oko 52,5 proteina dnevno. U proseku, muškarcima je potrebno oko 55 grama, a ženama oko 45 grama proteina na dan.

Prava mera može se predstaviti i u vidu dve šake namirnica kao što su meso, tofu, orasi, riba...Ipak, većina ljudi u Britaniji jede više proteina nego što je to potrebno.

Visok unos proteina loše utiče na bubrege i kosti

Nutricionista Helena Krouli smatra da „od povećanog unosa proteina nema nikakve koristi", i savetuje da „pojedinci koji troše više energije treba da razmotre kako da povećaju unos energije bez preteranog konzumiranja proteinskih namirnica".

Posebno je važno znati da neke od proteinskih namirnica nisu zdrave jer sadrže dosta masti i soli.

Višak proteina može loše uticati na bubrege i kosti a takođe, zna da izazove mučnine, upozoravaju stručnjaci.

Jedna studija sa Univerziteta u Kaliforniji, sugeriše postojanje veze prevelikog unosa proteina životinjskog porekla sa povećanim rizikom obolevanja i smrtnosti od raka kod osoba mlađih od 65 godina.

Ali studija je takođe došla do sledećih rezultata: dok kod ljudi srednjih godina koji konzumiraju dosta životinjskih proteina, postoji povećani rizik od obolevanja i smrtnosti od raka i dijabetesa, kod starijih ljudi takva dijeta može poboljšati opšte zdravlje.

Druga istraživanja pak ukazuju na to da proteinska dijeta smanjuje rizik umiranja od raka za 60 odsto, čak i kod ljudi koji su mlađi od 65 godina.

Kontradiktorni rezultati mogu ukazivati na to da se ne može generalizovati veza praktikovanja visokoproteinskih dijeta sa povećanim rizicima obolevanja i smrtnosti od raka.

broj komentara 0 pošalji komentar