Tri osnovna pravila kako da zaštitite svoje podatke na internetu

Ljudi koriste istu imejl adresu za „Fejsbuk“, „Instagram“ i druge društvene mreže. Međutim, šta se dešava ako vam hakeri „ukradu“ imejl adresu? Kako da zaštitite svoj nalog?

Velika tema današnjice je zaštita podataka o ličnosti i zaštita privatnosti. Ne kaže se bez razloga da su podaci „nafta 21. veka“. U takvoj situaciji svako bi trebalo da se zapita na koji način vodi brigu o sopstvenim podacima, naglašava gost Jutarnjeg programa, Radomir Lale Marković, autor serijala E-jutro.

„Nedavno sam izgubio novčanik i nisam imao gotovo nikakvih problema. Blokirao sam kartice, a svi su me pitali da nisam slučajno nosio šifre u novčaniku. Naravno da nisam. Ali, da sam izgubio telefon, imao bih mnogo veći problem, jer kad neko dođe u posed vašeg telefona, dobija pristup vašim nalozima i onda nastaju problemi“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Jako je bitno da ljudi shvate da su sami odgovorni za način na koji će zaštititi svoju imejl adresu ili šifre koje poseduju, napominje Marković. Postoje tri obavezne stavke. Prvo, potrebno je pažljivo odabrati šifru. Ako je moguće pitati i nekog stručnjaka za savet. Dobra lozinka treba da sadrži slova, mala i velika, brojeve i neke znakove interpukcije.

Druga jako važna stvar je da se vodi računa gde se ta šifra upisuje. Posebno je važno ne prihvatati mogućnost koju nudi pretraživač da zapamti lozinku.

„Ako prihvatite da pretraživač zapamti lozinku, to je kao da ste je napisali na majicu i idete po gradu. Tu opciju svakako preskočite“, naglašava Lale Marković.

Pristup imejl adresi omogućava hakerima i pristup brojnim društvenim mrežama, privatnoj i poslovnoj prepisci, pa čak i informacijama o finansijama. Većina ljudi poseduje Džimejl adresu jer ima Android uređaj. Postavlja se pitanje koliko su sigurni servisi kao što je Džimejl ili Jahu.

„Ti servisi su pružili razne mogućnosti zaštite. Jedan od njih je i Gugl 'sekjuriti ček-ap', što se preporučuje svima da urade. To je jedan set bezbednosnih protokola. Gugl vas vodi kroz taj proces kako treba da se zaštitite. Čak i ako izgubite šifru, pošto imate rikaveri imejl adresu preko koje možete da promenite lozinku“, objašnjava Lale Marković.

U Evropskoj uniji finansijske kuće koriste i sekjuriti ki, mali USB uređaj koji služi za identifikaciju korisnika. I Džimejl podržava ovakve uređaje.

„To koriste velike finansijske i državne institucije. Time se postiže apsolutna sigurnost, ali teško da će obični građani doći u situaciju da na taj način zaštite svoje podatke. Ali, umesto toga, dobro je na Guglu iskoristiti i opciju 'fajnd maj divajs'. On će preko dži-pi-esa pronaći uređaj, a vi preko laptopa možete da ga uključite da zvoni. Mojim kolegama je uspelo da pronađu tako svoj telefon“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Lale Marković.

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 27. nov 2019, 07:56) - anonymous [neregistrovani]

Погрешно

Многе наведене ствари су управо оно што не треба да се ради. Нпр. старије верзије интернет претраживача су више подложне безбедносним ризицима јер не добијају неопходне закрпе и не ажурирају се више, те их стога треба избегавати. Више прочитати за Ghostery и зашто га не треба користити.
Оно што је неизоставно потребно и што бих свима препоручио јесу: uBlock Origin (подесити га заједно уз Nano Defender), Decentraleyes, HTTPS Everywhere, Privacy Badger, Cookies Autodelete, Skip Redirect, Universal Bypass... Постоје још неке напредније ствари и подешавања али за просечног корисника ово би требало много да помогне.

(utorak, 26. nov 2019, 14:06) - anonymous [neregistrovani]

Zaštita

1. Društvenim mrežama se NIKADA ne pristupa sa mobilnog telefona (pogotovo Android), jer tu zaštita ne postoji (ni za rutovan telefon ne postoje garancije).
2. Upotrebu Interneta na telefonu svesti na najosnovnije stvari kao što je e-mail. Uvek kompjuter, sa što starijom verzijom brauzera, jer u njima još i postoji mogućnost isključivanja praćenja korisnika.
3. Koristiti proksi servere, a najbolje Tor mrežu. Mnogi sajtovi namerno odbijaju da rade sa njom - takve sajtove i ne treba posećivati.
4. Čak i na kompjuteru poželjno je koristiti jedan brauzer za opšte stvari (bez logina na bilo šta, blokirani kolačići), a drugi za sajtove sa prijavljivanjem/identifikovanjem. Nipošto prelaziti na neki drugi sajt (drugi tab) dok je aktivna prijava na nekoj društvenoj mreži. Čak je poželjno restartovati brauzer pre otvaranja drugog taba.
5. Obavezno podešavanje automatskog brisanja kolačića po zatvaranju programa ili taba.
6. NIKADA ne koristiti e-mail adresu ili nalog na društvenoj mreži za prijavu na bilo koji sajt, jer se podaci odmah povezuju i razmenjuju.
7. NIKADA ne dozvoliti automatsko prijavljivanje na sajtove ni pamćenje lozinki.
8. Lozinke treba da budu dovoljno jednostavne da ne moraju da se zapisuju. Izbegavati korišćenje sajtova koji zahtevaju redovno menjanje lozinki, jer time sračunato primoravaju korisnike da koriste lozinke koje će morati da zapisuju i tako ih i otkrivaju. Ili, još gore, pređu na prijavljivanje uz naloge sa društvenih mreža.
9. Najbolje je imati firewall program koji može da blokira pristup fasebook, instagram i sličnim serverima za brauzer koji se koristi za opšte stvari. Instalirati i Ghostery dodatak za brauzer i isključiti praktično sve.

Za većinu korisnika ovo će biti dovoljno.