Она је Акико и сада вам маше на Дорћолу

Уметност може да нас тргне, и изнова у нама пробуди саосећање и људскост. У то нас уверава књижевна јунакиња Акико, несхваћена и усамљена девојчица која не воли границе, ни бројеве. Освојила је читаоце аутентичношћу, а и из корица књиге искорачила је на Дорћолу.

Акико има другачији поглед на снег. Уместо да снег нацрта, прави га од исцепканог папира, пење се на столицу и расипа га. Уз негодовање учитељице, деца разумеју Акико и подржавају је, постајући ветар. То је једна од најаутентичнијих сцена из романа Стефана Тићмија, коју је на фасади зграде у Доњем Дорћолу, оживео архитекта и улични уметник Пијаниста.

„Оно што симболизује овај мурал јесте, као у већини мојих радова, бунт против система који укалупљује људе, односно тај образовни систем, где конкретно и овде, учитељица подржава да су сви исти. Зато је ова девојчица једина светла, једино она сија и њена енергија долази до изражаја“, каже архитекта и улични уметник, Андреј Јосифовски Пијаниста.

Како ће Акико да изгледа, осмилила је костимографкиња Мина Миладиновић. Израдила је хаљину од папира у којој је њена шестогодишња ћерка Ника одглумила сцену из књиге. Игор Андрић направио је фотографију на основу које је настао мурал.

„Саму јунакињу Акико видим као Роршахову мрљу, стављену под микроскоп и онда се ту издвајају ситни уметнички ентитети као цртани филм или мурал који је освануо на Дорћолу. Тако да кад прођете Дунавском слободно махните Акико, она је сад висока једно 20 метара“, истиче писац за децу Стефан Тићми.

Књига Ја сам Акико, која ће ускоро добити и анимирану верзију, добила је награде: Међународног фестивала „Трг од књиге“ и Политикиног забавника, а нашла се и међу 200 најбољих књига за децу, у каталогу Бели гаврани, Међународне омладинске библиотеке у Минхену.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 17. нов 2019, 13:40) - anonymous [нерегистровани]

Ukus

Videla sam dela umetnika Tzv pijanista koji prave murale i poticao o tome na TV ali ova slika izvini mi se ne sviđa

(субота, 16. нов 2019, 20:58) - ,," [нерегистровани]

Да, али...

Да нема деце, и у самој околини тог цртежа на зиду, која гладују и смрзавају се, па да се и разуме потрошен новац.
Лепо изгледа, лепа прича и лепо пренесено значење, али...

Подстицање слободарског духа и независног размишљања (није) могуће је (само) ако црева не крче и не дрхти се од хладноће.
Овако делује да се неко прави да не види све оне ,,Акике" које просе по улицама, и које се боје снега (буквално и оправдано, без надахнућа и занесености).