Кад прописи ЕУ затворе прадедину фабрику маслина

Док је у Европи беснео Први светски рат, на острву Тасос цветао је посао једном Грку. Николас Сотирелис отворио је фабрику маслиновог уља. Данас једно од најстаријих грчких предузећа које прерађује маслине води његов праунук Сотирос. У модерној фабрици за сат се обради чак седам и по тона маслина. Стару радионицу затворили су прописи ЕУ, а на њеном месту никао је Музеј маслине.

Николас Сотирелис није био обичан Грк. У планинском селу Панагија на острву Тасос знали су га као изумитеља. Отворио је фабрику маслина и први конструисао пресу за добијање маслиновог уља какву до тада Грци нису видели. Породичну историју препричава нам Сотирос Сотирелис, четврта генерација необичних љубитеља маслине.

„Моја породица производи маслиново уље од 1915. године. Посао је први покренуо прадеда Николас. У том периоду су људи на Тасосу производили маслиново уље у својој кући. Уносили су вреће са маслинама и газили их све док уље не би почело да цури из њих. Прадеда се, ипак, досетио млинског камена и ручно прављене пресе за одвајање чврстог дела маслине од њеног уља. Пресу је покретала воденица. Прадеда је конструисао прву воденицу на Тасосу коју покрећу три планинска потока. Било је то питање креативности и напорног личног рада“, објашњава Сотирос и додаје да тада није било све у новцу већ у идејама.

Прадедине машине направљене пре више од века раде и данас. Главна су атракција у јединственом Музеју маслина који је Сотирос основао на Тасосу. Међутим, породица Сотирелис има још патената.

„На Тасос је 1966. стигла струја. Две године касније мој отац Николас и мој деда Сотирис креирали су патент, врсту хидрауличне пресе која је повећала принос и квалитет маслиновог уља. Била је то права револуција на пољу производње маслиновог уља и многе фабрике у Грчкој су своје пресе замениле овом врстом која је за сат времена давала и до 450 литара маслиновог уља“, са поносом прича Сотирос.

Рецепт како направити добро маслиново уље у овој породици се наслеђује и не открива. Док обилазимо необичне машине и разгледамо фотографије маслињака, Сотирос нам објашњава како се одлучио да радионицу предака претвори у Музеј маслине.

„Нова регулатива ЕУ није дозволила да фабрике маслиновог уља функционишу у стамбеним насељима, а нове обавезе и услови добре производне праксе нису допустили наставак производње у традиционалној фабрици овде у Панагији“, каже млади власник и додаје да је тако породица 2007. године отворила фабрику у главном граду Тасоса која се простире на 20 хектара.

У ту фабрику пристижу маслине са читавог острва, откупљу се на тоне, а обрађују комбинујући традиционалне и модерне технике.

„Произвођачи маслиновог уља доносе маслине на пресу где се најкасније у року од 48 сати претварају у уље. Контрола квалитета започиње након пријема маслина. Свеже и здраве маслине су једине које се бирају за производњу уља. Током прве фазе маслине се одвајају од лишћа. Листови се сакупљају на месту где ће се под одговарајућим условима температуре и влаге претворити у органско ђубриво. Маслине се дробе и паста која се ствара одлази ка специјалним машинама који је мешају око пола сата“, објашњава процес производње овај искусни маслинар.

Додаје да се из те каше ситне капи маслине сједињују и формирају крупне капи које олакшавају следеће одвајање. Уједно се отпуштају и прве ароме.

Сотирос појашњава и да праве такозвано хладно цеђено маслиново уље, као и да се киселост мери посебно за сваку произведену количину.

„Маслиново уље које производимо је хладно цеђено, што значи да током његове екстракције температура није прелазила 27 степени. Кроз овај поступак осигуравамо да његови витамини, полифеноли и антиоксиданти нису уништени. Свеже маслиново уље није прозирно. Због тога се чува у резервоарима од нерђајућег челика током три месеца“, каже Сотирос.

Ова фабрика производи 1,5 тона маслиновог уља на сат што значи да преради 7,5 тона маслина. Уље купују туристи, а што претекне извози се у Румунију, Немачку и Белгију и Швајцарску. Нашег домаћина питамо колико је ово исплатив посао.

„Добит није једино што је важно. Ако неко жели да ради тај посао само због зараде, онда је боље да га уопште не започиње. То је напоран рад, захтева пуно сати, љубави, енергије и знања у више сектора. Производња маслиновог уља директно зависи од стабала маслина. Ако годину дана климатски услови нису идеални за маслине, онда ће и нама бити тешка година“, напомиње Сотирос у чијој фабрици свакога дана ради 11 радника којима главна сезона производње почиње ових дана и завршава се у јануару.

Конкуренција је немилосрдна али, како каже овај Грк, неопходна. Много је произвођача, али на тржишту опстају само најбољи. Упркос новим европским прописима, декларацијама и новинама у овој области о свом послу говори са ентузијазмом. Зато га питамо верује ли да посао који је наследио од прадеде данас има перспективу.

„Дрво маслине је вишегодишње, а вађење маслиновог уља датира још од 5.000 година пре нове ере. Дакле, све док постоје маслине, постојаће и маслиново уље. Надам се да ће моје ћерке наставити историју, али то зависи од њих. Још је рано говорити јер су само деца. Воле маслиново уље, препознају квалитет и радују се сваке године када крене производни период. Као што кажу сваког октобра 'прослава маслина почиње сада'“, кроз осмех завршава причу наш домаћин Сотирос Сотирелис, маслинар са породичном традицијом дужом од века.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 12. окт 2019, 15:24) - anonymous [нерегистровани]

još malo...

Frankeštajn nadrealne birokratije koja sebi postavlja samo jedan cilj: da određuje i kontroliše apsolutno sve, uskoro će biti ružna prošlost. Samo što će taj raspad biti veoma bolan.
Pa sećate li se da je ne tako davno austrijski premijer reagovao što Brisel propisuje i kako da izgleda i da se pravi bečka šnicla.
Takvo ludilo birokratije nema budućnost. I već propada, samo to niko neće da prizna.