Када дете нацрта посао...

На прве дечије цртеже родитељи су нарочито поносни. Једна мајка одушевљена оним своје ћерке пожелела је да га заувек сачува. И тако је дошла на идеју за покретање сопственог посла.

Прву жврљу своје ћерке Мина Весковић није урамила, нити сачувала у фасцикли. Одлучила је да је понесе око врата. И то у облику привеска.

„Tако је заправо настала прва жврља фамозна, чупава девојчица, тј. ја и потом су своју жврљу пожелеле бака, тетка, другарица и тако смо заправо дошли на идеју да направимо радионицу која би израђивала накит по цртежима деце“, сећа се Мина.

Kао професорка српског језика није имала много предзнања како се покреће посао, а још мање како се прави накит.

„Ја сам имала огромну срећу да је ова радионица настала уз помоћ великог броја пријатеља из различитих области, који су негде видевши колико ја уживам када је настала та прва, друга или трећа жврља заправо ускочили са својим знањем и вештинама. Најпре су то били пријатељи који се баве израдом накита, потом пријатељи који се баве маркетингом, јер је то заправо један од најважнијих сегмената који је требало негде да покријемо у самом старту, па сви остали сегменти типа регистрације, вођења и сличних ствари“, каже предузетница.

Знатижеља да научи нешто ново све више је увлачила у посао. И чинила да се осећа самоувереном.

„Нисам била скептична, морам признати, зато што мислим да сам била у предности јер нисам знала готово ништа о овом послу и мислим да је то предност зато што сте онда слободнији да питате и да учите и да тражите даље тако да сам била врло оптимистична и све је то изгледало врло занимљиво“, тврди Мина.

Занимљиво је и како се жврље са папира претапају у привеске од сребра или злата. Али како се израђује овај накит нажалост нисмо могли да видимо јер се рецепт чува у тајности. То је само начин да се ова јединствена идеја заштити на тржишту од конкуренције.

Оно што смо успели да сазнамо јесте да процес израде почиње топљењем сребра или злата које се затим излива у табле. На те табле се затим преноси цртеж. Kомад се реже тестерицом.

„Kада нас питају како изгледа процес израде, ми најпре кажемо да мора да се одабере цртеж. Маме дуго чекају, али тајна је у томе да су те прве жврље нешто што је најзанимљивије и најлепше, када ви нисте сигурни да ли је то та туфна, нос или око. Потом тај цртеж прелази у нашу радионицу где је потребно отприлике четири-пет сати за израду јер се он ручно прецртава на једној сребрној табли, а потом обрађује, различитим техникама обраде, где се добијају те пруге, туфне или шаре“, објашњава предузетница.

Сваки комад је аутентичан, а основно правило је да се цртеж верно преноси на метал. Улепшавања нема. Циљ им је да привезак буде истоветан жврљи.

„У принципу израђујемо све и нисмо до сада имали ситуацију да нам је нешто било неизводљиво. Чини ми се да како добијемо тај први цртеж на ком још није ни јасно шта је шта, да је за нас то још већи изазов. До сада смо најчешће израђивали портрете мама и мислим да је то негде њихов начин да забележе тренутке одрастања своје деце“, сматра Мина.

Пре три године, када је почела Минина пословна прича, тренуци одрастања пеносили су се на привеске и огрлице. Данас кућице, Чича Глише и друге жврље могу да се претворе и у игле за ревере, минђуше, привеске за кључеве.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 15. сеп 2019, 10:22) - anonymous [нерегистровани]

Interesantno

I unikatno

(недеља, 15. сеп 2019, 09:50) - Пролазник [нерегистровани]

Накит

Сјајно, савршена идеја! Браво :)

(недеља, 15. сеп 2019, 09:15) - anonymous [нерегистровани]

Marketing

I ovo je valjda marketing.