Зашто никада не пијем кафу из папирне чаше

Ово није негативна прича о познатим кафетеријама, већ прича о мојој љубави. С кафом.

Имала сам четрнаест, она више стотина година. Будим се, мисли се роје, крај осмог разреда, припреме за малу матуру. Тензија, листа жеља.

На уласку у свет одраслих, желим да будем као моји родитељи. Чим устанем пристављам џезву. Док вода ври, умивам се и перем зубе. Кафу кувам одавно, али је до сада нисам пила. Мислим да су ме још пре основне школе научили како се кува средња – кашичица шећера и кашичица и по кафе. Први срк своје кафе пљујем, очајан је. Кувам следећу. Боља.

Иде средња, па факултет. Политичке науке, новинарски смер. Нас две смо сада већ у дугој вези. Без свађа и раскида. Будим се за испит, живим у улици „29. новембра“. До Јове Илића ми треба бар сат времена. Шпорет је стар, као и тај стан, рингла се загрева десет минута. Таман довољно времена да се умијем и оперем зубе, одлучим шта ћу да обучем.

Спремне смо. Пакао у глави, савремена политичка теорија. Маркс, Мил. Она ми бистри мисли. Имамо пет минута. Ћутимо, гледам у Ботаничку башту и удишем ваздух најзагађеније улице у Београду. Ту је она, кајмак је формирао осмех. Каже „положићеш“. Падам. Она ме теши. Осећам да смо се још зближиле. Сваког дана је уз мене. Немам вернијег савезника.

Крећем на новинарску праксу а убрзо добијам и први хонорарни уговор. Први пут пробам кафу за десет динара, колико је некада коштала у РТС-у. Пијем је да бих се уклопила, а мислим о својој. Враћам јој се предвече. Сабирам утиске првих, званично радних дана. Живим сама, сестра се враћа у Ковин. Са кафом делим дан, поверавам јој се, хвалим, љутим.

Полажем и последњи испит. У року. До тада сам променила већ пет станова у Београду. И у сваки уносим омиљену шољу и џезву коју ми је баба купила. Стара је, али кува најлепшу црну.

Добијам посао, студентска навика остаје. Мама ми је и даље купује на пијаци у Ковину. Двеста грама за 200 динара. У Београду је готово 300. Иста као у продавници, а укуснија. Носи мамину љубав.

Не живим више у 29-ог. Будим се рано за посао. Закувавам је и мислим о мами. Сваког дана када се тата враћа са посла, она га сачека са кафом. Чим његов чувени комби уђе у улицу, мајка га чује и приставља џезву. Ћеретају шта се десило током дана, каква је цена кукурузу ове године. Лоше, поново.

Спремна је, чека ме у термосу. Излазимо из стана заједно. Путујемо кроз гужву, нераздвојне. То је сада седми стан који мењам у Београду. Увек је ту стари шпорет на струју. И усуд и срећа.

Мењам квадрате, а она остаје иста. Данас са мање шећера. Исто ми бистри мисли док прелиставам домаће и стране сајтове. Некад чујем само цвркут врабаца док се она пуши. Нема редова. Нема аутомата. Нема вреве и ужурбаности.

Чувамо једна другу. Она мој мир, ја њу од ишчезавања. Она је само моја. Нико не пије сличну. На шољи не пише моје име, а ни њено. Знамо се. Блиске смо. Никада је нећу оставити због неке „инфлуенсерке“ из папирне чаше.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(четвртак, 18. апр 2019, 10:18) - anonymous [нерегистровани]

Кафа

Дивно је када у причи нема ништа смијешно, а опет вам измами осмијех на лице. :)))))))))))))))))))))))))))))

(четвртак, 18. апр 2019, 10:06) - anonymous [нерегистровани]

Papirna casa

Ja sad evo popio jednu iz papirne case, nije bila losa.

(четвртак, 18. апр 2019, 07:02) - anonymous [нерегистровани]

Ulepsan Dan

Zivim daleko od svoje rodne grude ali pijuci kafu osecam se kao da nikada nisam ni otisla iz nje. Nedeljom posle dorucka skuvam je bas kako je i opisana u tekstu a kako me je moja baka naucila, srednju potaman. Pa na Viber i caskam sa mamom koja je pije ali hiljadama kilometara daleko. Povezuje, vraca u proslost, doziva uspomene lepe i ruzne. Nekad je pijem sama i to je jedino vreme koje imam samo za sebe. Gledam u planine Nevade i planine Arizone, udisem miris prasine i pustinjskog cveca, a sa svakim srkom u mislima mi slike moje ravnice, oranica, i zelenila. E to je veza, trajna, neraskidiva, uz kafu. Bravo za tekst.

(четвртак, 18. апр 2019, 02:16) - nb [нерегистровани]

Kafa?

U malim kolicinama cak moze biti i korisna. Ali ako od nje zavisimo da nas probudi, pokrene...onda nesto sa nasim telom (i umom) nije uredu. Mozda imamo u telu teske metale (ziva, olovo, arsenik...) pesticidi, herbicidi, radiacija...Znaci, telo se treba ocistiti svih tih po zdravlje opasnih substanci. Zeolit klinoptilolit je njbolji, bezbedan i najefectniji prirodni "cistac" naseg tela. Zdravo telo, zdrav duh. Ne preterujmo sa kafom.
Poz.

(среда, 17. апр 2019, 18:34) - anonymous [нерегистровани]

Kafa

Neverovatno kako se neko dobrovoljno podcini zavisnosti od jedne stetne droge. Nedostatak svesti o sebi, nedostatak postovanja svoga tela, neodgovorno ponasanje prema sebi i zivotu . . . .

(среда, 17. апр 2019, 17:13) - Dixy [нерегистровани]

Ispit

Da li ste Savremenu političku teoriju polagali kod Profesora Podunavca?
Pitam zato što sam čuo da je dotični Profesor bio čuven po strogosti...

(среда, 17. апр 2019, 13:42) - jovanida [нерегистровани]

"Nikda je necu ostaviti zbog neke influenserke u papirnoj casi"

Ovaj tekst ,u pravi cas dosao!!!Kafa,ali kafa sa dusom.Jaka,koja bodri,dize,oslobadja nas tereta,seca na roditelje i toplinu!!KAd se kaze:"Idemo ne kafu!",misli se-idemo da se druzimo,oci u oci,uz kafu koja nas greje i okrepljuje.Jos ako "znate" da kroz talog ,gvirnete u sudbinu-kafa je nas eliksir!!!

(среда, 17. апр 2019, 12:42) - Marina [нерегистровани]

Impresija

Topla, lepa priča o "malim" stvarima koje čine da se osećamo prisno sa samim sobom. Ugađanje životu.