Остварила је снове, али и даље снује

Љубав, а не новац било је оно чиме се једна Шапчанка руководила када је покретала посао. Упустила се у ткачки занат, спајајући га са модерним начином одевања.

Сан да има уметничку радионицу остварила је пре деценију, али и даље снује. И то скоро свакодневно, припремајући основу за ткање. Ручни рад и традиционални мотиви су оно на шта је Марија Иванковић Јуришић из Шапца најпоноснија у свом послу.

„Замислила сам да негујем старе занате и да то буде основни принцип којим ће се ова радионица бавити. Да користимо природне материјале за израду модела, то је нешто што се апсолутно није променило од самог почетка“, истиче Марија.

А када се сети почетка, каже да тада за покретање посла није било потребно много новца, већ смелости да се упусти у предузетничке воде.

„Било је довољно да имам један разбој, да имам неку количину материјала за почетак, да изнајмим локал, јер сам тако кренула и од почетка сам желела да буде видљиво и да уствари решим и ту продају и пристуство на тржишту. Мислим да је ту било довољно око 2.000 евра за почетак. У том смислу се данас није много ствари променило“, објашњава предузетница.

Оно што се променило јесте улагање у рекламирање. Нарочито на друштвеним мрежама, без којих сте невидљиви, истиче Марија. А она је још као почетница постала видљива. За свој рад добила је неколико признања.

Ипак, како каже, најдраже јој је прво – Цвет успеха за жену змаја у категорији Самозапошљавање, јер је тада успослила себе, мајку, али и остале жене. Данас у њеној радионици у зависности од потребе посла ради и до 15 жена.

Њихов дан започиње припремом основе за ткање, када процењују колико материјала је потребно, што уједно представља и најзахтевнији део посла. Машта је овде битна, али је и стрпљење и те како потребно.

„Онда се приступа процесу увлачења боје у сам разбој и то се све ради ручно. Ово сновање је сада негде и убрзано у смислу да се може радити полуаутоматски, ми чак имамо и један разбој на којем тако снујемо основу, јер је то најтежи део посла, увођење основе у разбој се ради ручно и само ткање које се такође ради ручно“, објашњава Марија и додаје да је за један шал потребно и до три дана рада.

Управо време и материјали који се уложе у израду гарантују и време ношења, тврди Марија која се залаже за принцип одрживе моде. Зато апелује на жене да се не затрпавају одећом, већ да пажљиво бирају гардеробу, која ће трајати више сезона.

„Ми смо овде у једном тренутку сакупиле сву нашу стару одећу и исекле, припремиле је за ткање баш онако како су некада радиле наше баке и том техником ткања крпаре направиле различите текстуре и тако су настали мантили, капути, јакница, хаљина“, сећа се предузетница.

И нису се дуго задржале у радионици. Успела је у томе да њене традиционалне комаде на модеран начин понесу бројне жене.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 14. апр 2019, 11:39) - anonymous [нерегистровани]

cestitke za ideje i stvaralasto

Ovakvi projekti zasluzuju svu podrsku!