„Мој посао је био да спасим децу, не осећам се као херој“

Ронилац Иван Караџић каже да подвиг спасавања 12 дечака у тајландској пећини, у којем је учествовао, не доживљава као херојско дело, већ као испуњавање свог позива.

Цела планета је прошлог лета стрепела над судбином 12 дечака и њиховог тренера заробљених у поплављеној пећини на Тајланду. Они су тамо били заробљени две недеље, а акција спасавања, у којој је учествовало 90 спасилаца из целог света, трајала је четири дана.

Један од њих био је Иван Караџић, који се у Београдској хроници присетио спасавања деце.

„Мој живот се умногоме променио од тог догађаја. Сигурно да не бих био овде да се то није десило. Мислим о томе сваког дана“, каже Караџић.

Према његовим речима, први пут када је угледао децу није знао да ли су жива. Једна од ствари којих су се плашили јесте да ли ће деца преживети израњање.

„Када смо пристигли на то место, сви смо се плашили да заправо нисмо дошли у спасилачку мисију, већ да ћемо извући њихова тела. Бескрајно сам срећан што није било онако како смо страховали“, објашњава Караџић.

Са децом, како каже, није остао у контакту, али их је видео после спасавања на прослави, коју је организовала тајландска влада

Наводи да се не осећа као јунак, јер се последњих 13 година живота обучавао да би био способан за овакво роњење.

„Можда звучи помало глупо, али када видите старију госпођу да јој треба помоћ да пређе улицу, мислим да је нормално да приђете и помогнете. То сам и ја урадио. Видео сам да је неко у великој невољи и била му је потребна помоћ и да ја могу да му је укажем. Не осећам се као херој“, закључио је Караџић.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 12. апр 2019, 13:48) - Весна [нерегистровани]

Спасавање деце на Тајланду

Радо, поздрављам то што сте се сетили да прикажете подвиг нашег човека, Ивана Караџића. Само су хероји тако скромни. Поносна сам на Ивана Караџића, иако сам сада први пут чула за њега. Гледајте људи, децо како јунак изгледа и шта све треба да зна и буде да би то био. Не гледајте људи, децо ријалити програме! Тамо се приказују само лоши људи, који ништа не знају и не вреде, и њима је потребна помоћ, и од Бога и од психијатара, да би били нешто, а не промоција у јавности. Дивите се онима који су као Иван Караџић, и трудите се да волите и људе и свет колико он воли.

(петак, 12. апр 2019, 12:47) - anonymous [нерегистровани]

Normalno za Srbe

Nazalost to je normalno za Srbe da u dijaspori vec prva, druga generacija ne zna svoj jezik i svoje pismo za razliku od Zidova koji cak nakon 2000 godina rasuti po svijetu znaju i to izvanredno hebrejski jezik,pismo i vjerske obicaje judaizma.