Јапанци тужни због слободних дана

Поводом абдикације цара Акихита, Јапанци неће радити од 27. априла до 6. маја. Просечан Јапанац користи само десет слободних дана годишње, што је половина од укупног броја дана које имају за годишњи одмор.

Абдикација цара Акихита, кога ће на престолу заменити његов најстарији син, Нарухито, није много обрадовала неизлечиве радохоличаре у Јапану, пише Гардијан.

Многи ће похрлити на туристичко путовање у иностранство, али радници плаћени по сату не веселе се одмору.

Како пише Гардијан, не веселе се ни многи родитељи запослени у услужном сектору, јер брину шта ће с децом док они раде.

Током 10 дана празника, деци неће бити на располагању уобичајена решења – продужени боравак у школи или у вртићу.

Многи једноставно немају никакву идеју како да проведу слободне дане. 

„Искрено, не знам како да проведем време сад кад смо изненада добили 10 дана празника. Ако пожелите да путујете, свуда ће бити пуно, а поскупели су и туристички аранжмани. Могао бих на крају да завршим код родитеља“, каже Сеисху Сато, запослен у финансијској фирми.

Јапанске новине Асахи спровеле су анкету која је показала да се 45 одсто анкетираних „осећа несрећно“ кад је реч о дугом одмору, док се 35 одсто „осећа срећно“.

Око 60 одсто Јапанаца осећа кривицу када користе плаћени годишњи одмор, а многи кажу да је то због шефова који на изостанак са посла не гледају с одобравањем.

Без обзира на пословичну марљивост, у Јапану, као и у другим земљама, недостаје радне снаге, па су измењени имиграциони закони како би из иностранства могло да дође 340.000 радника у наредних пет година, пише Гардијан.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 05. апр 2019, 12:12) - anonymous [нерегистровани]

Sta reci

Nego moderni robovi, jos su ih uvjerili da je to najbolje za njih, dok ne dodju (ako ''obicni'' radnici i uspiju) u recimo Grcku, Italiju ili Spaniju, pa vide da postoji i drugaciji zivot, onda placu kad se moraju vracati.

(петак, 05. апр 2019, 10:52) - anonymous [нерегистровани]

Naravno da su tužni

Tamo su radnici poštovani, cenjeni i adekvatno nagrađeni, a imaju i osećaj da su važniji od šefova, zato što i jesu. Zapitajte se samo zašto su Srbi uglavnom izuzetno cenjeni kao radnici, čim ne rade u Srbiji, po srpskom Zakonu o radu. Koji je, u stvari, Zakon o robovlasništvu.