Куда иду дивље животиње

„Повежи зелено“ је међународни пројекат ревитализације и управљања еколошким коридорима великих сисара на територији Карпатског региона и у Републици Србији. Институт за урбанизам Србије и Национални парк „Ђердап“ сарађују на пројекту мапирања стаза којима се крећу медвед, рис и вук.

Велике звери које живе на територији Националног парка „Ђердап“ често прелазе и преко Дунава у карпатски део Румуније. „Конект грин“ је међународни пројекат ревитализације и управљања еколошким коридорима великих сисара на територији Карпатског региона и у Републици Србији.

Миграторни коридори представљају путеве којима се животиње повезују између два станишта на којима се налазе, објашњава др Марина Ненковић Ризнић са Института за урбанизам и архитектуру Србије гостујући у Јутарњем програму. Ти миграторни коридори често због изградње путева, инфраструктуре уопшет или због грађевинских подручја бивају прекинути чиме долази до фрагментације станишта. Та фрагментација станишта доводи до тога да се врло често онемогућава и размножавање таквих врста и њихова миграција.

Ненад Радаковић из Националног парка „Ђердап“ наглашава да је нормално да се животиње крећу и не познају државне границе. Дунав јесте граница између Србије и Румуније али врло често се дешава да дивљач прелази Дунав и зато је врло битно да се утврде ти миграторни путеви.

„Подручје парка је велико толико да ту заједно могу да стану Копаоник, Фрушка Гора и Тара, па чак и један Увац. Да бисмо покрили цело подручје користимо фото-клопке и камере како бисмо утврдили те путеве“, каже Радаковић.

Законска регулатива у области просторног планирања и планирања инфраструктурних коридора и саобраћаја још увек не препознаје миграторне коридоре великих сисара. Како др Нинковић Ризнић истиче, проблем је што ми поседујемо и законску и стратешку основу за примену и дефинисање еколошких коридора, међутим, постоји неусаглашеност између легислативе која се тиче заштите природе и просторног планирања.

„Аустрија има јако добро развијен систем еколошких коридора, Мађарска такође, Чешка, Словачка, генерално то је пракса у целом свету која међутим, код нас још увек није заживела. Животиње морају да мигрирају. Због размножавања, хране тако да мора да постоји узајамна спрега између заштите природе и просторног планирања“, додаје др Нинковић Ризнић.

Ненад Радаковић из Националног парка „Ђердап“ истиче да им је највећи проблем ђердапска магистрала која је најпрометнија и да се често дешавају угинућа дивљачи. Медвед је повремени становник Националног парка. Понекад са кучевских планина и тимочких шума прелазе на подручје Националног парка и долазе скоро до Неготина. Што се тиче риса, има око десетак јединки и око четрдесетак вукова на подручју Националног парка „Ђердап“.

Пројекат се реализује у оквиру Дунавског транснационалног програма и у њему учествује 11 институција из шест земаља Европске уније. Цео пројекат траје три године. Србија се укључила половином прошле године. Тренутно се ради на дефинисању методологије за мапирање и евидентирање коридора.

„На крају ми бисмо требали да имамо једну мапу јасно дефинисаних еколошких коридора која би касније, нама као планерима, помогла да нађемо места на којима ће се поставити ти зелени прелази преко, на пример, ђердапске магистрале“, објашњава др др Марина Ненковић Ризнић на крају гостовања у Јутарњем програму.

број коментара 0 пошаљи коментар