Семе црног бора из Кремана стигло у Аризону

Центар за шумско семе у Пожеги је јединствена банка семенског материјала, јединствена у Србији, са годишњом производњом око милион садница. У центру се наставља традиција старе креманске трушнице и обезбеђује квалитетно семе четинара и лишћара, без кога нема ни квалитетних садница, ни успешног пошумљавања.

Нису Кремна изабрана случајно, када је 1948. године, отворена прва српска трушница. Тара, Златар и Златибор су и тада били база изузетног генетског потенцијала наших аутохтоних четинара, па су се овде бубњеви окретали непрекидно, сушиле шишарке и вадило семе.

„Од црнога бора смо, за 24 сата производили 34-35 килограма, зависи какав је бор, пола Европе смо пошумили“, каже Миљко Јанковић, пензионер Шумског газдинства Ужице.

Пре скоро 62 године семена црног бора су из села Кремна пропутовала готово пола света и стигла у Аризону. И лепо је знати да су од тих стотинак килограма сићушних зрна стасала моћна стабла, потврдивши још једном да је природа највећа и у најмањим стварима.

У Пожеги се користи најсавременија опрема за производњу семена. Шишарке се загревају, шире, труси се семе, одстрањују крилца. За оморику, „царицу свих ендема“, ово подручје је родна кућа, јер њене природне обнове више нема.

„За килограм семена Панчићеве оморике, потребно је некада око сто килограма шишарица“, истиче Предраг Тасић, шумарски инжењер Семенског центра „Србија-шума“ у Пожеги.

Квалитетно семе црног бора успева на овом подручју и у немогућим условима, доказујући снагу генетског кода, преосталог на ситу еволуције.

„Снагом, коју то семе са собом носи, успева да хемијским деловањем раствара подлогу и практично од стерилне подлоге створи хранљиву коју користи за развијање“, каже Душан Јевђовић, инжењер „Шумског газдинства“ у Ужицу.

Фабрика у којој се, уз очување порекла, ствара живот, даје најквалитетнији залог за будућност, да се зелени и обавља готово 300 општекорисних функција за које шумама одајемо признање.

број коментара 0 пошаљи коментар