Млади вајар „оживео“ најпознатије владаре Римског царства

Млади шпански вајар Салва Руано у оквиру пројекта „Римски цезари“ одлучио је да подсети млађе генерације на три најпознатија владара из античких времена Рима - Јулија Цезара, Октавијана Аугуста и Нерона - тако што је израдио хиперреалистична попрсја сваког од њих.

Пројекат „Римски цезари“ настао је са намером да се римска класична историја представи из савремене перспективе. Тако ове скулптуре својим реализмом успевају да дочарају еру коју смо до сада могли само да замишљамо.

Пројекат „Римски цезари“ има за циљ и да буде дидактичко помагало у оквиру нових начина ширења класичне културе заснованог на емоционалном учењу.

Да би што успешније дочарали ликове ових владара, аутори пројекта су исцрпно проучавали скулптуре, рељефе, новчиће и класичне књижевне изворе који су сачувани до данас.

Први портрет који је у оквиру овог јединственог подухвата урађен је попрсје Гаја Јулија Цезара, најпознатије фигуре aнтичког Рима, о чијем значају говори и чињеница да је титула цар добила име по њему. Такође, јул, месец у ком се родио добио је име у његову част. Календар кога се придржава и Српска православна црква, израђен по његовом налогу, такође носи његово име.

Остао је упамћен као једна од најважнијих личности римске историје и један од највећих војсковођа у историји уопште. Два пута је прелазио Рајну и два пута се искрцавао у магловитој Британији.

„Коцка је бачена“ његове су речи које је изрекао када је одлучио да упркос забране сенатата, а по цену грађанског рата, са својим легијама пређе реку Рубикон и уђе у Рим.

Проглашен је за доживотног диктатора 45. године п.н.е. и назван је Оцем своје земље након што се вратио из Египта, где је са славном египатском краљицом Клеопатром, добио сина Цезариона. Међутим, његова очигледна ароганција и амбиција донеле су му непопуларност и сумњу народа.

Цезара је у Сенату 15. марта 44. године п.н.е. убила група завереника у којој је био и његов усвојени син Брут. Његове последње речи „Зар и ти сине Бруте?“ Вилијам Шекспир учинио је бесмртним.

Јулија Цезара је наследио његов усвојеник, Октавијан Август чије име је понео осми месец у години. Август је поставио темеље система владавине који ће, уз повремене кризе, потрајати у наредних петнаест векова, до пропасти Западног Римског царства 476. и пада Цариграда 1453. године.

Многи сматрају Августа највећим римским царем. Политичка вештина која га је красила стабилизовала је Царство и омогућила дуг и просперитетан период у римској историји назван Pax Romana - Римски мир, или Pax Augusta - Августов мир.

Град Рим доживео је велике промене за време Августове владавине те је постао прва метропола у светској историји и према појединим проценама историчара које се базирају на подацима из пописа римских грађана током Августове владавине, могао је имати између милион и милион и по становника.

Нема сумње да је Август био централна личност у трансформацији римске државе из нестабилне републике у неку врсту монархије. Сам Август постао је парадигма доброг цара и пример који су његови наследници требали да следе.

Сви каснији императори носили су име Август као део царске титулатуре. У Византији се тутула Августа одржала све до касног средњег века, а користила се чак и у раном модерном добу.

Трећи лик за коју су се одлучили у пројекту „Римски цезари“ је, вероватно, најнепопуларнија личност римске историје. Нерон, пуним именом Нерон Клаудије Цезар Август Германик остао је упамћена по својој екстраваганцији, амбициозним грађевинским подухватима, великом пожару у Риму, прогону хришћана и немирима у провинцијама.

Први значајнији Хришћански писац, Тертулијан, Нерона је означио као првог прогонитеља Хришћана. Папа Климент у својој Посланици Коринћанима пише да је за време Нерона у Риму пострадао један од апостола.

Хришћански списи из другог века такође наговештавају да је под Нероном дошло до прогана апостола, али је тек Јевсевије Кесаријски први навео да је за време Нерона Апостол Павле погубљен мачем у Риму.

број коментара 0 пошаљи коментар