Због кога не шкрипе даске које живот значе?

Ко боље познаје позоришну публику од продаваца улазница и ко је најзаслужнији што не шкрипе даске које живот значе?

Када крену на посао, кажу да иду у позориште. У Београдском драмском позоришту Предраг Панић је бравар, а Ида Ђорђевић је билетар. Без њих се не може, па су с разлогом добитници награде „Михајло Фејзуловски“, за рад и допринос позоришту.

„Често кажем да не идем на посао, него у позориште. То значи да се ми овде смејемо, шалимо, рад у позоришту је задовољство, мада пуно радимо, али овде влада позитивна атмосфера и сви смо пријатељи“, каже билетар Ида Ђорђевић.

За главног бравара посла увек има, а времена је мало. Нарочито пред премијере. „Моја улога је када дође нови пројекат и сценограф ми дâ цртеже или нову сценографију да израдим и направим све што има везе са металом, конструкцију, степениште“, каже главни бравар Предраг Панић.

За Иду кажу колеге да је незаменљива и да најбоље познаје публику. „Многе људе познајем и већ знам укус публике, која представа би се коме допала. Најдраже ми је када неко дође први пут у позориште, ја му препоручим представу и он се врати поново“, истиче Ида.

Увек је спремна да помогне и забави најмлађе посетиоце.

„Када дођу деца глумаца или запослених, да им не буде досадно док чекају родитеље, она се играју необичном лоптом јер ово је ипак позориште“, каже Ида.

Скоро три деценије Предраг је веран Београдском драмском позоришту. Неке представе се никад не заборављају.

„Радили смо степениште које је копија оног у Лувру, за израду је било потребно више од 2.000 килограма метала“, каже Предраг.

Остали аутори: Милица Спасић
број коментара 0 Пошаљи коментар