Римски мозаици добијају царски сјај

У трећем и четвртом веку имали су хиподром, ковницу новца, Царску палату са подним и зидним грејањем, водоводом и канализацијом. У Сирмијум, град у коме је рођено пет римских царева, данас античким наслеђем привлаче туристе. Мозаици, који су красили царске одаје, сада красе наткривени локалитет у Сремској Митровици.

На мање од два квадрата више од 2.000 коцкица. Пре 1.700 година овај мозаик украшавао је хол дворишног трема Царске палате. Када се након вишедесенијског чувања у депоу у радионици Завода за заштиту културе заврши рестаурација свих 17 фрагмената, поново ће бити у царским одајама где је и пронађен.

"Десетак центиметара квадратних траје понекад и пар сати да се очисти, а чисти се различитим алатима, најчешће зубарским и којекаквим кукицама", каже архитекта конзерватор Иван Филиповић.

За девет година од наткривања Царске палате рестаурирано је око 100 квадратних метара мозаика. Најраскошнији, једини пронађен са ликом бога Меркура, има више од 10.000 делова од којих су многи од стакла, позлаћени и посребрени.

"Крајњи план је да овај објекат, овај простор, постане галерија античких мозаика. Више од 350 квадратних метара мозаика је пронађено овде, значи да буду сви презентовани и да ово постане једна од највећих галерија подних мозаика у Европи", рекао је директор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица Љубиша Шулаја.

Како су се мењали римски цареви, тако су и мењали и мозаици. На сремскомитровачком локалитету античко наслеђе откривано је из више слојева кроз неколико векова.

Део Сирмијумске раскоши су и остаци ових стубова. То је порфир, египатски љубичасти мермер, који се могао уграђивати само у царским палатама.

Због античког наслеђа, Сремска Митровица је на бројним европским туристичким мапама. Међу 20.000 посетилаца прошле године, бројни су странци.

"Туристи долазе са свих страна света, одушевљени су тим што се испод једног савременог града Сремске Митровице налази један тако раскошан и богат град", каже дипломирани туризмолог, кустос Царске палате Душица Остојић.

Улагање у наткривање Царске палате се исплатило. За будућу галерију античких мозаика, кажу, новац више није проблем. Због недовољно лиценцираних конзерватора заштићени римски мозаици сада чекају на ред.

Остали аутори: Тања Димитрић Мијаиловић
број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 14. јан 2019, 11:03) - Markovljev [нерегистровани]

Strašno malo

Obzirom da je Sirmium na pedesetak kilometara kako od Beograda tako i od Novog Sada a uz sam Autoput, je to strašno mali broj posetilaca. Kada bismo od toga broja odbili još školske ekskurzije, broj posetilaca je još katastrofalniji. Gde je problem? Pa najverovatnije u tome, da filozofija koga interesuje, taj će doći, u današnje vreme nije dovoljna. Mora se aktivno da nekažem agresivno reklamirati ova lokacija, Bilbordi na Autoputu koji bi skrenuli pažnju putnicima namernicima, propagacioni materijali po hotelima, na Ambasadama u Evropi, povezati posetu Sirmiuma sa izletom na Frušku goru, sa ručkom i šetnjom, itd. Ova lokacija zaslužuje 200.000 a ne 20.000 posetilaca. Hvala na prostoru

(понедељак, 14. јан 2019, 09:25) - anonymous [нерегистровани]

Антички мозаици

Ако ћемо по оном америчком - западњачком, где си сада, те си националности!, ово су Српски мозаици!! Уствари лепо је човек рекао "Антички" мозаици. Ако може Француз који оде да живи у Америку чим добије пасош да постане Американац, а Мађар који оде у Аустралију да постане Аустралијанац. Онда су ово Српски мозаици а не Римски!!