Нерелигиозни постају водећа „религија“ света?

Готово четвртину становништва у САД чине нерелигиозни, а у последњих десетак година, њихов број је премашио број католика, верника већих протестантских цркава и свих осталих нехришћанских религија, наводи се у тексту „Националне географије“.

Већ дуго се предвиђа да ће улога религије избледети са модернизацијом света, али последња истраживања указују на то да се овај тренд шири запрепашћујуће брзо.

Француска ће ускоро постаити већински секуларно друштво, као и Холандија и Нови Зеланд, Уједињено Краљевство и Аустралија такође, преноси хрватски портал Индекс.

Религија убрзано постаје све мање важна, чак и у државама у којима утиче и на изборе лидера и архитектуру.

Нерелигиозни, међутим, још нису завладали светом.

У многим деловима света, посебно у Подсахарској Африци, религија се шири, па ће удео нерелигиозних у светској популацији у наредних 25 година заправо опасти.

Стручњаци процењују да ће због тога постојати секуларни Запад и остатак света. Друго изразито секуларно подручје је Кина, у којој су комунистичке власти деценијама сузбијале религију. Са друге стране, у многим бившим комунистичким државама, религија је у експанзији.

Чак се и у секуларним западним демократијама осећа да вером прожете културе не показују знаке узмицања. Међу нерелигиознима, подела је и даље дубока – поједини су гласни атеисти, други су агностици, а многи немају потребу да се изјасне о свом уверењу.

Окупљени око скептицизма према организованим религијама и уједињени заједничким уверењем да не верују, нерелигиозни представљају компликован скуп, баш као и многе религије.

У тексту Националне географије наводи се да би управо те унутрашње контрадикције могле да одбију нове „следбнике“, баш као и када су религије у питању.

Ако се свет налази пред пропашћу религије, онда се према томе крећемо већ деценијама.

У Европи и Северној Америци нерелигиозна популација просечно је неколико година млађа од општег становништва.

Око 11 одсто Американаца рођених након 1970. године одрасло је у секуларним домовима. Научна достигнућа не само да су подстакла људе да сумњају у Бога, него су ујединила и оне који постављају питања.

број коментара 46 пошаљи коментар
(уторак, 15. јан 2019, 09:52)
anonymous [нерегистровани]

Чињеница

Још једна чињеница, неки људи се хватају за сламку кад немогу за ништа друго, о томе говори ваш коментар. Какав год он био, пошто по вама, сигурно није просвећен.

(понедељак, 14. јан 2019, 14:19)
anonymous [нерегистровани]

@Sta je religija dobro donela?

Nista. Samo je prosirila moralna nacela u mracnim vremenima starog i srednjeg veka poput "Ne ubij", "Ne kradi" i ostalo. Samo je ukazala da dobro i zlo u svetu ipak postoje. Samo je dala put da se utemelji pravni sistem u Evropi kakav znamo danas i koji se koristi sirom sveta. Samo je pokazala ljudima da mozda iza svih tih naucnih principa stoji nesto - a to nesto je ona nazvala Bogom. Nista vise od toga. Nista vise od toga. U svakom slucaju, daleko bolje nego ateizam koji je doprineo porastu depresije u populaciji koja nije bila religiozna, a odnosi se na mlade u Zapadnoj Evropi, posto je ukazao da, kao sto zamisljeni Bog ne postoji, tako ne postoje ni ta zamisljena moralna nacela, jer ih ionako nauka ne vidi. A, opet, znamo da postoje.

(понедељак, 14. јан 2019, 13:58)
Vlado [нерегистровани]

Nadajte se

Mislim da su ovo zadnji trzaji komunizma,nadajte se samo

(понедељак, 14. јан 2019, 11:51)
anonymous [нерегистровани]

O cemu vi??

Pa i Nikola Tesla je bio pravoslavni vernik !A toliko naucen covek.Dokaz da samo "priglupi" ljudi ne mogu da poveruju .

(понедељак, 14. јан 2019, 11:46)
anonymous [нерегистровани]

Nevernici

Postoji samo jedan Bog!

(понедељак, 14. јан 2019, 11:41)
anonymous [нерегистровани]

Чињеница

Такође, Ваша просвећена писменост говори у прилог томе.

(понедељак, 14. јан 2019, 11:24)
Filip [нерегистровани]

Glupost

Komentar je glup, kao u cilj teksta, koji mislim da nije napisan na osnovu adekvatnog istrazivanja. Ja mislim da je svaki covek religiozan (bar na agnostickom nivou), ali da je nasilno odvojen od svoje duhovnosti i vise ili trenutno nije u stanju da to pronadje u sebi. Dokazi za to su mnogi.
Npr. koji je razlog da ljudi koji smatraju da je materija jedina sustina sahranjuju? Ako misle da je sa njihovom smrcu zavrseno njihovo postojanje u potpunosti - zasto ne odu u sumu da nahrane zivotinje svojim telom? Ali oni isto insistiraju da budu sahranjeni na grobljima..

(понедељак, 14. јан 2019, 09:06)
Аллександар [нерегистровани]

Невероватно

Стварно је невероватно у шта све човек треба да верује да би био неверник.

(понедељак, 14. јан 2019, 06:54)
anonymous [нерегистровани]

Vera

Biblija lepo kaze da ce pred kraj zemljom vladati oni koji ne znaju Boga, kao i uvek Biblija je u pravu.

Gospodo bez Boznici iskreno vam zelim da ispunite svoja srca ljubavlju koju vam samo vera u Boga moze dati, zivoti koje vodite ce vam zbog toga biti mnogo bolji, kvalitetniji i lepsi.

(понедељак, 14. јан 2019, 04:41)
Мике [нерегистровани]

Невјерници

Двадесет први вијек можемо дефинисати као праскозорје људских

сазнања. Иако крај двадесетог вијека нуди многе одговоре из науке,

антропологије, филозофије и чистог разума, уопштено гледајући,

преовладавају теорије и теореме. Интересантно је да се многе ,

користе у развоју стварне употребљивости а и у нормалном опстанку

данашње цивилизације (Електрицитет, фузија, фисија, магнетизам,

нано технологије итд.). Слично је и са појединцем те цивилизације.

Обично људе дијелим на образоване (паметне) и интелигентне. Први

морају имати образовање уз култивисање (културу) социјалног

наслијеђа, док други, такођер, могу бити образовани, али и

неписмени. Природно, један број образованих и необразованих је и

интелигентан, па се и по томе могу издвојити у подгрупу. У свим

друштвеним формацијама до сада, углавном су се неограничено могли

школовати богати а остали су се несистематски "сналазили" сходно

својим природно надареним склоностима и материјалним могћностима(И

у позитивном и у негатином облику. Рецимо, шиваћу машину измислио

је аутомеханичар, о Тесли да и не говорим.). Вјероватноћа да је

интелегентан човјек истински припадник неке религије или цркве је

врло мала, изузев културолошки, (неовисно од обрзовања) јер по

властитом сензибилитету увијек сам покушава да пронађе одговор, док

образовани, хтио - не хтио, научио је "системске" одговоре у

породици, школи или цркви којој по рођењу "припада" и стално је

"стимулисан" да у научено вјерује. Сама сумња изопштава га из

"клуба" вјерника. Ову тврдњу лако је поткријепити институцијом

Инквизиције или неким другим које и у 21. вијеку није мудро

спомиљати. Треба закључити да су безбожници углавном надпросјечно

интелигентни или ...