„Собе за бекство“, занимљив провод уз добро друштво

„Eскејп рум“, или простор за игру бекства из собе, постаје све популарнији готово међу свим узрастима од седам до 77 година. Немио догађај који се недавно десио у Пољској, у коме је пет тинејџерки смртно страдало управо у оваквом објекту, био је повод да ова игра дође у жижу јавности.

Цео концепт ове игре настао је из чувене видео-игре истог назива, која је врло популарна скоро 15 година. „Ескејп рум“ или игра бекства из собе је интерактивна игра у којој тим решавајући загонетке, за одређено време мора да пронађе излаз из собе.

Гошћа Јутарњег програма, Ана Мирковић, психолог и стручњак за дигиталну комуникацију, сматра да јој је искуство учешћа у овој игри било драгоцено.

„Занимљиво је, авантура је. Играте у тиму. Тимски дух се оснажује, јача, делите улоге, заједно учествујете у решавању неке мистерије. Ми све више причамо о виртуелној стварности, а 'ескејп рум' је, у ствари, реална виртуелна стварност. Ви уђете у неки филм“, објашњава Мирковићева.

Према њеним речима, учесницима прија да уђу у неки контекст, осећају енергију, виде предмете, понашају се као актери приче, и то је нешто што не може да се надомести само гледањем садржаја или читањем о нечему на интернету.

„Очигледно је да данас постоји све већа потреба код људи да не буду само пасивни примаоци поруке. Они желе да интерреагују, да учествују. 'Ескејп рум' је тако и осмишљен да од тренутка када се врата затворе за вама, која не морају нужно бити закључана, увучени сте у игру“, додаје Ана Мирковић.

„Била сам у једном 'ескејп руму' који се тематски бавио Харијем Потером. Била је то прослава рођендана моје ћерке, и ја сам седећи испред, слушала како се она и њене другарице укључују у игру, једна другој прискачу у помоћ и решавају загонетке. Мени се тај концепт јако допада јер развија и социјалну и емоционалну интелигенцију“, наводи гошћа РТС-а.

Безбедност на првом месту

Нажалост, увек постоји и друга страна медаље, када нешто крене по злу. Поменути немио догађај у Пољској, наметнуо је питање безбедности ових простора.

О томе колико оваквих објеката има код нас и ко је задужен да контролише безбедност у њима, говорио је Раде Милошевић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду.

„Према подацима којима ми располажемо, тренутно их у граду Београду има 18. За надлежне органе они су сврстани у категорију као и све остале играонице, што оне у суштини и јесу, само што су намењене и старијој популацији. То значи да је то јавни простор који мора да испуњава одређене мере заштите, пре свега противпожарне заштите“, објаснио је Милошевић.

То значи да је неопходно прибављање техничке документације и да све наложене мере из ње морају бити спроведене, и извршен технички пријем.

„Тек тада то даје одређену сигурност том објекту да је он пројектован, односно да сви материјали који су уграђени у њега предвиђени за коришћење у јавне сврхе“, истиче Милошевић.

Посебно се контролише исправност хидрантске мреже, затим проверава се да ли су противпожарни апарати постављени на предвиђена места и да ли је обављена обавезна шестомесечна контрола.

Проверава се и електроинсталација ниског напона, што је кључно ради смањивања могућности избијања пожара, али и да би, ако у најгорем случају и дође до незгоде, могло правовремено да се реагује.

Начелник Управе за ванредне ситуације наглашава да нулти ризик од пожара не постоји, већ само настојање да, ако до њега и дође, последице се сведу на најмању могућу меру.

У инциденту у Пољској, како јављају медији, догодило се да после експлозије плинске боце и избијања пожара, и поред тога што се брава аутоматски отворила са спољне стране, нико није реаговао.

Ово се, нажалост, не дешава само у овим објектима већ и у свим осталим јавним просторима.

Психолог Ана Мирковић истиче да се често пренаглашава податак да се играчи налазе иза закључаних врата, па се стиче утисак да неко нема могућности да слободно напусти простор „ескејп рума“.

„Увек сте у контакту бар са једном особом изван која вам помаже како у решавању задатка, тако и за све остало. Под видео-надзором сте све време и увек можете да напустите ту собу“, наводи Мирковићева.

Према њеним речима, у свакој мора постојати план евакуације, расвета у случају нестанка струје, као и браве које, уколико су на електронско закључавање, треба да се аутоматски откључају.

„Апелујем на власнике ових, али и свих других објеката за јавну намену, да мање мисле на економски аспект, а више на безбедносни, јер последице могу бити непроцењиве“, закључује начелник Управе за ванредне ситуације, Раде Милошевић.

Могућност да се страх надвлада 

Поставља се питање да ли, независно од неких непредвиђених ванредних ситуација, може доћи до неких других, психолошких, проблема приликом посете „ескејп руму“. 

Психолог Ана Мирковић додаје да до напада панике може доћи код особа које се боје затвореног простора, особа које пате од клаустрофобије.

Такве ствари се дешавају, али уколико неко не успе да превазиђе тај страх током игре, учесници увек могу да напусте просторију. Ипак, она је мишљења да управо групна динамика, адреналинске реакције које игра производи, умногоме доприносе да се тај страх превазиђе.

„Игра је фантастична јер је то тренутак у коме живите садашњост, и када прође тих сат времена, осећате се као да сте били код најбољег психотерапеута, на најбољој терапији. И то је оно што је добро“, каже Мирковићева.

Такође, како у „ескејп рум“ иду групе пријатеља, људи који се добро познају, чак и у случају да је некоме непријатно да прекида игру, неко ће препознати да са њим нешто није у реду и реаговати и прекинути игру.

Колика је популарност ове врсте забаве говори и податак да већ постоје организоване групе играча који путују по читавом свету само да би посетили „ескејп рум“.

број коментара 0 Пошаљи коментар