Одомаћили се у Београду – странци и српска прослава Божића

Разлика у обичајима само је једна новина на коју су морали да се навикну странци који су се из далеких крајева преселили у Београд, а екипа РТС-а проверавала је како се на снег навикавају они који су раније Божиће углавном славили на плажи.

Код Тиага у домовини Божић се већ прославио. У Србији је, међутим, већ седам година и навикава се на начин на који Срби славе новогодишње празнике.

„Мислим да је божићна традиција овде у Србији изузетно лепа, не може да се упореди са оним што се ради у Бразилу. У Бразилу је некако Божић баш онако породични празник, где нема неко славље, нека прослава по улицама као што се види овде божићна ватра, па паљење бадњака. Ја сам одушевљен вашом традицијом“, објашњава Тиаго Фехејра.

Српска традиција допала се и Раулу. Рођен је у Гвинеји Бисао, али је већ 30 година у Београду. Каже да се обичаји земље одакле долази поклапају са бразилским, одакле је Тиаго, али објашњава да је за време Божића у Африци најбитнија трпеза.

„Код мене преиначе главна јела као што су хлеб и пиринач, само се тад кува мало укусније, са уљем. Тамо нема сваки дан уља, али тај дан све оно што најбоље имаш тада се уложиш и у себе и у храну. Ми немамо разноврсне хране, али тада се једе пиле или прасе може и говеда, битно да се на тај дан све то пржи у уљу и да буде укусно и мирисно“, каже Раул Алберто Диас.

Различитих датума и Деда Мраз обилази куће.

„Деда Мраз је у Бразилу лик који је везан за Божић који се одржава 25. децембра. Ми као деца увек смо волели највише то што ви зовете Бадње вече код нас је 24. децембар кад се отварају ти поклони и онда, сећам се кад сам био мали, нисам могао да спавам, једва сам чекао да се пробудим тог дана“, додаје Тиаго.

На српске обичаје, оба саговорника су се временом навикла. На почетку је било мало теже, али углавном због снега.

„Јесте једном Бразилцу невероватно доћи у Европу и овде славити Божић и Нову годину јер тамо сви асоцирамо децембар и јануар на јако топао период Нове године. Бразилци се за Божић и за дочек Нове године окупљају негде на плажи, негде на отвореном и не носе толико јакни и шалова и тих ствари које се носе током зиме“, каже Тиаго.

Раул додаје да је у Гвинени Бисао целе године топло.

„Ми из тих крајева снег само на слици видимо и онда када дођемо овде стварно то доживљавамо и пријатно и непријатно. Пријатно јер је занимљиво, а непријатно пошто ми нисмо навикли на ту климу. Мени је добродошао снег и ја сам психички спреман када је зима шта год да буде само да ми буде топло и и у срцу према пријатељима и овако физички“, истиче Раул.

У Аргентини божићни обичај је да деца на кућном прагу оставе празне чизме. У Чешкој верују да је баксуз уколико се свећа за столом угаси, те тако пазе да гори током целог дана. Деца у Енглеској иду од врата до врата и певају божићне песме, док се у Индији кити дрвеће манга и банане.

У Србији се бадњак уноси у кућу, прави чесница и тај дан проводи се са породицом. Било православни или католички, Тиаго и Раул честитали су свима празник.

Остали аутори: Нела Станковић
број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 06. јан 2019, 21:15) - anonymous [нерегистровани]

Kom

Ovi ljudi, pa i mnogi drugi o kojima sam cuo gledajuci vasu emisiju "Stranac u Srbiji" cine nasu zemlju bogatijom u svakom smislu. Covek ima to nomadsko u sebi, medjutim ako su oni resili da se skrase bas kod nas, tj da nadju kod nas nesto sto ogromna vecina nas ne uspeva u Srbiji, to ih cini posebnim, zar ne?

Zelim im svako dobro

(недеља, 06. јан 2019, 13:15) - anonymous [нерегистровани]

Nesto slicno ima i kod nas

U Vojvodini je prisutan obicaj korindjanja, kada deca idu od kuce do kuce za badnje vece i pevaju Bozicne pesme.