Археолошка открића 2018 – хлеб и пиво од пре 14 миленијума

Пиво од дивљих биљака, радионица за спремање покојника за сахрану, шака од бронзе – само су нека од археолошких открића која су обележила 2018. годину. Та открића су се нашла на листи 10 најважнијих архолошких открића, коју је објавио међународни стручни часопис „Археологија“ који традиционално, на крају сваке године, објављује листу са 10 најважнијих открића у свету.

У току 2018. године, према оцени међународног стручног жирија и редакције часописа, најважније откриће догодило се у Јордану на локалитету „Црне пустиње“. То откриће је значајно за исхрану наших предака који су живели пре 14.400 година.

Истраживачи на том локалитету су нашли остатке хране на два огњишта за које је утврђено да су „пите“ начињене од дивљих житарица, јер палеолитски људи нису знали за пољопривреду, већ су се хранили плодовима и биљкама које су налазили у својој околини и месом дивљих животиња које су ловили.

Тим археолога који је открио да су преисторијски људи знали да су житарице укусне и умели су да их згњече, „замесе“ с водом и ставе на отворено огњиште да се испеку, предеводила је археоботаничарка Амаја Аранс са Универзитета у Копенхагену.

Овај први „хлеб“ испечен је 4.000 година пре него што су становници Месопотамије почели да се баве пољопривредом.

Друга археолошка екипа која је истраживала припаднике Натуфијанске културе на другом локалитету удаљеном око 200 километара од огњишта на коме су пекли „хлеб“, открила је да су припадници те културе пре 13.000 година умели да произведу пиво од дивљих биљака.

Најстарија скица на свету повучена људском руком

Друго место по значају припало је најстаријој скици на свету нађеној у природном резервату Бломбошфонтеин у Јужној Африци. На малом камену који је нађен у пећини Бломбош, а који је отпао са зида, виде се линије извучене пигментом окер боје чија је старост 73.000 година. Лабораторијска испитивања су показала да их је повукла људска рука.

Један веома ексцентричан артефакт је заузео треће место, а нађен је у Прелесу, у Швајцарској. У питању је шака од бронзе на којој је око зглоба обмотана златна трака и поред ње су бронзани бодеж и још једна спирална златна трака и бронзана игла.

На основу радиоактивног угљеника одређена је старост на половини другог миленијума пре наше ере. Археролози претпостављају да је шака била израђена да замени одсечену и сахрањена је са његовим власником.

На четвртом месту су два скелета, мушки и женски нађени у Русији код Самаре. Утврђено је да су умрли од бубонске куге 1.800 година пре наше ере. Прва пандемија куге је у свету до овог открића забележена тек у шестом веку, за време владавине римског (византијског) цара Јустинијана.

Иначе, највећа пандемија, која је убила пола становништва Европе, била је у 14 веку.
Научници су утврдили да су бактерију куге од које су умрли мушкарац и жена пре скоро 4.000 година преносиле буве којих је у тим временима било веома много.

Ко је први населио Северну Америку?

Амерички археолози се већ два века питају ко су били први људи који су населили Северну Америку и већ 80 година тврде да су то припадници културе Кловиса.

Култура Кловиса је пре 13.000 година прешла из Сибира на тло Северне Америке, али многи археолози су уверени да је насељавање САД почело раније. Откриће на локалитету Голт у Тексасу указује да су се у том крају населили становници знатно раније и да су знали да праве сасвим другачија камена оруђе него Кловиси.

На том локалитету археолози су открили читаву колекцију оружја и оруђа која су датирана између 20.000 и 16.000 година пре наше ере, што би значило да је Северна Америка насељена неколико хиљада година пре него што су стигли Кловиси.

На тлу Грчке, прецизније на локалитету Олимпије, нађена је цигла на којој су урезани неки одломци из Одисеје, спева у коме је опевано лутање Одисеја након победе у Тројанском рату. Претпоставља се да је Тројански рат завршен 1.200 година пре нове ере, да је Одисеја опевана у осмом веку пре нове ере, а цигла на којој су урезани одломци из Одисеје на основу стила који је коришћен потиче најкасније из трећег века пре наше ере, што би био најстарији запис овог спева нађен у Грчкој.

На глиненој плочи је урезано 13 редова из дела у коме је описан Одисејев повратак на Итаку
Помпеја, коју је прекрила лава 79. године, као последица ерупције вулкана Везув, почела је да се ископава пре 250 година, али је још увек једна трећина града остала неоткопана.

Током 2018. године неоткопани делови града почели су да клизе према просторима који су већ откопани, реконструисани и конзервирани. Управа локалитета је одлучила да нешто мора да се предузме како би престало клизање земљишта, а то је да се настави са откопавањем делова града који су још увек прекривени лавом.

Тако се догодило да су у кућама које до сада нису биле откопане нађене изузетно квалитетне фреске на којима су боје савршено сачуване.

Радионица за припремање покојника за сахрану

У пространој некрополи у Сахари, у Египту, немачки и египатски археолози су откопали радионицу за припремање покојника за сахрану. Тако је сада детаљно показано како су покојници мумифицирани у последњој половини првог миленијума пре наше ере.

Откопана је и сала у којој је обављано мумифицирање покојника и у којој је нађено десетак мумија у разним фазама припреме пре стављања у саркофаге, као и сала која је била препуна разних посуда у којима је на спољној страни било написано име препарата који су коришћени за мумифицирање покојника.

Тестирање костију једне девојчице умрле пре 90.000 година потврдило је да су се у то време мешале приче људи тога времена. Анализа ДНК је показала да јој је мајка била неандерталка, док је отац припадао хомо сапиенсу из културе Денисован.

Ова култура је названа по пећини у Алтајским планинама данашње Русије, где су први пут нађене њихове кости.

У Црном мору је пронађен невероватно добро очуван грчки трговачки брод за који је утврђено да је стар 2.400 година. То је најстарији потонули брод у тако одличном стању захваљујући чињеници да на дну Црног мора нема кисеоника.

Брод је нађен 80 километара од бугарске обале захваљујући подводној камери којом се управља са површине мора.

Екипа која је открила брод није могла да верује како је савршено сачуван до најмањих детаља, што је први случај и омогућиће да се проучи техника којојм је брод саграђен.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 02. јан 2019, 12:44) - anonymous [нерегистровани]

Jedan muzejski

Kustos muzeja objasnjava 'ovaja fosil je star 2 miliona i 8 godina...Pita jedan posjetilac 'a kako mozete tako precizno odrediti starost' Pa kad sam poceo ovde raditi prije 8 godina bio je star 2 mil. Dakle....