Оптимизам јача имунитет

Тим немачких и британских истраживача установио је да су оптимисти, не само под мањим стресом од песимиста, већ и да имају бољи имуни систем, па их ређе муче прехладе и сезонска вирусна обољења. Одвојено испитивање спроведено у САД потврдило је да осећај безнађа утиче на повећање наслага у вратним артеријама које могу да изазову шлог.

Бити оптимиста се свакако исплати - не само да смањује стрес већ јача имуни систем, нарочито против обичних вируса, резултат је истраживања које су спровели немачки и британски научници. Тим америчких стручњака утврдио је да осећање безнађа код жена повећава ризик и од шлога.

„Ранија истраживања су показала да стрес лоше утиче на имуни систем и да се људи под стресом теже боре с болестима", објаснио је немачки психолог Хеико Шулц, наводећи да је циљ нове студије био да се установи да ли позитивни став у животу може да смањи опасност од болести.

Истраживачи са универзитета Хамбург-Епендорф у Немачкој и Рохемптон у Енглеској пратили су 80 студената подељених у две групе, песимисте и оптимисте, неколико дана после испитног рока.

Установили су да су оптимисти били не само под мањим стресом од песимиста већ да су показивали и далеко мањи број симптома прехладе (зачепљен нос, кашаљ, упала грла, итд).

„Док се оптимисти концетришу на испите, песимисти тешко излазе на крај с учењем, више се форсирају, излажу већем стресу, па су самим тим подложнији разним виралним обољењима", објаснио је професор Клаус Вегеле са универзитета Рохемптон.

Везе између осећаја безнађа и шлога

Резултати другог истраживања које је спровео тим америчких стручњака са Универзитета Минесота такође су потврдила да осећање безнађа код жена повећава ризик од шлога.

Здраве жене које хронично осећају безнађе, чешће имају наслаге у вратним артеријама које могу да изазову шлог, а верује се да су изложеније и срчаним болестима, преноси закључке истраживача часопис „Медикал џурнал" (Medical Journal).

Бројне студије већ су доводиле депресију у везу са повећаном склоношћу срчаним обољењима, а неке су указале и да оптимизам може да представља и превенцију од ових болести.

Међутим, амерички тим није анализирао здравствено стање депресивних жена код којих постоји општији проблем са спавањем, апетитом и укупним расположењем, већ само оних које током дужег времена осећају безнађе.

У истраживању је учествовало 559 жена просечне старости 50 година, које нису патиле од кардиоваскуларних болести нити су имале повишен притисак.

Евентуално безнађе испитаница мерено је резултатина попуњених упитника о будућности и личним циљевима, док је контрола здравља укључивала и проверу дебљине вратних артерија уз помоћ ултразвука.

Утврђено је да су артерије дебље у просеку за 0,02 милиметара код оних жена које су изразиле безнађе у погледу будућности и реализације личних циљева, што медицински представља битну разлику, чак и када се у обзир узму и други ризични фактори као што су године, раса, приходи и слично, наводе аутори студије.

Руководилац истраживања Сузан Еверсон-Роуз истакла је да су нужне додатне студије које би откриле до каквих психолошких промена долази код жена које осећају дуготрајно безнађе и како те промене делују на организам.

Лекари такође указују да би додатна испитивања могла да укључе и праћење нивоа кортизола, познатог као „хормон стреса".

број коментара 0 Пошаљи коментар