Споро ходање у четрдесетим знак бржег старења

Колико људи брзо ходају у четрдесетим годинама је знак колико њихови мозгови и тело старе, тврде научници. Користећи једноставан тест брзине ходања, међународни тим истраживача каже да је пронашао јасан начин да мери процес старења.

Доктори често мере брзину ходања као један од показатеља општег здравственог стања, посебно код људи преко 65 година, зато што је то добар индикатор јачине мишића, стања плућа, равнотеже, снаге кичме и квалитета вида.

Спорије ходање у старости утврђено је да има везе са вишим ризиком од деменције и опадања мождане функције.

У новом истраживању учествовало је око 1.000 људи на Новом Зеланду рођених 70-их година. Брзина ходања праћена је од младости све до 45 година старости.

Осим брзине ходања, учесници студије подвргавани су другим тестовима физичког здравља, као и скенирања мозга и оцењивања стања мождане функције. Током детињства имали су редовне двогодишње когнитивне тестове.

„Истраживање је утврдило да је споро ходање проблематични знак пре уласка у старачко доба“, каже професор Тери Мофит, вођа студије са Краљевског колеџа у Лондону и Универзитета Дјук у САД.

Чак и код људи са 45 година постоје широке варијације у брзини ходања, а најбржи су се кретали чак и два метра у секунди.

Примећено је да су спори ходачи били склони да показују знаке „убрзаног старења" и да су им плућа, зуби и имуни системи у лошијем стању у поређењу са онима који су брже ходали.

Оно на шта стручњаци нису рачунали јесте да су скенирања показала да су мозгови спорих ходача у већем проценту изгледали старије.

Осим тога, на основу резултата тестова интелигенције, језика и моторике учесника када су имали три године, истраживачи су били у стању да предвиде њихову брзину ходања у 45.

Деца која су одрасла у споре ходаче (са брзином кретања од 1,2 метра у секунди) имала су 40 година касније количник интелигенције 12 поена мањи.

Истраживање објављено у JAMA Network Open, наводи да разлика у здрављу и количнику интелигенције може да се припише и избору начина живота као и томе да су неки учесници били бољег здравственог стања на почетку живота.

Ипак, закључак стручњака јесте да мерење брзине ходања у младости може да буде добар индикатор какво ће здравствено стање бити у каснијем делу живота.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(недеља, 13. окт 2019, 00:50) - anonymous [нерегистровани]

Re: 40

Imam preko 40 godina, standardna brzina hodanja mi je 6 km na sat. Na duže relacije zavisi najviše od toga da li samo šetam (negde idem) ili obilazim prodavnice i pijacu. Usporavam najčešće u pokušaju da smanjim znojenje (lako se znojim) ili posle pređenih 25-30 km. Ja bih rekao da u mojim godinama usporavaju samo oni koji život provode u automobilu.

(субота, 12. окт 2019, 23:31) - Dragacevac [нерегистровани]

Hodanje

Hodam po potrebi,nekada brze,nekada sporije,ko jos ima isti tempo hodanja,bio mlad ili da je stariji.Svasta se u danasnje vreme moze doznati.

(субота, 12. окт 2019, 20:54) - DrMr [нерегистровани]

Brzo hodanje

Brzo ili sporije hodam po potrebi.Zasto bih brzo hodao ako mi se ne zuri?
4-5kmh je normalna brzina hodanja.Za mene su ovo studije koje me ne doticu.

(субота, 12. окт 2019, 19:57) - anonymous [нерегистровани]

40

Pa svi počnu polako sporije da šetaju posle 40.