Трансплантација ткива јајника ускоро ће се радити и у Србији

За годину дана, а можда и пре, у Србији ће бити урађена прва трансплантација ткива јајника – потврђено је на Међународном конгресу гинеколога и опстетичара Србије, Црне Горе и Републике Српске. Искуства у замрзавању и трансплантацији ткива јајаника представили су стручњаци из Израела и Словеније.

Свака беба која дође на свет је посебна, међутим, један дечак који је рођен пре три године у Великој Британији, заиста је изузетан. Рођен је захваљујући чувању залеђеног ткива јајника његове мајке.

„У деветој години имала сам рак и морала сам да пролазим кроз тешке хемиотерапије и терапије зрачењем. Петнаест година касније, постала сам мајка“, сведочи Моаза Ал Матроши.

Захваљујући замрзавању и трансплантацији ткива јајника у свету су већ рођене десетине беба.

„У више од 95 одсто случајева, после трансплантације, функција јајника се враћа. Ми имамо више од 70 рођених беба након трансплантације ткива јајника“, наводи доктор Меиров Дрор, директор Центра за фертилитет из Израела.

„Ако постоји могућност да се похрани фертилитет онда се и то предлаже, али прво је лечење малигне болести. Ми смо обавили ове године прву трансплантацију, вратили смо јајник у карлицу и онда се ишло поступком ин витро фертилизације“, објашњава др Борут Кобал са Универзитетског медицинског центра у Љубљани.

На Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, код жена које болују од неке малигне болести, кад год је то могуће, у циљу очувања репродукције, примењује се поштедна хирургија. У циљу рађања више беба, ускоро ће радити и трансплантацију ткива јајника.

„Може да помогне многим женама које, не само ако добију малигну болест и чека их лечење хемиотерапијом или операцијом, него и свима онима које због других болести очекују да ће им репродуктивна функција опасти. Тако да се ради о једној новој ствари коју ћемо и ми сигурно применити у пракси у наредној години“, наглашава професор др Александар Стефановић, председник Удружења гинеколога и опстетичара Србије, Црне Горе и Републике Српске и директор Гинеколошко акушерске клинике у Вишеградској.

Србија има Банку репродуктивних ћелија, али бројем давалаца не може да се похвали.

„Имамо преко 20 донора мушкараца, сада радимо са њима финалне претраге, али нажалост, за сада немамо женске доноре што је битно и што се више тражи. Свест људи мора да се пробуди“, додаје доктор Стефановић.

Право да буду донори репродуктивног материјала имају жене које су здраве, и физички и психички, а имају између 21 и 34 године. Мушкарци могу да буду донори до четрдесете године.

број коментара 0 Пошаљи коментар