Грицкање ноктију може бити симптом који се не сме занемарити

Оникофагија односно грицкање ноктију је честа навика код деце, и сматра се поремећајем понашања. Америчка психијатријска асоцијација је 2012. године, грицкање ноктију уврстила у облике опсесивно-компулсивних поремећаја. Настаје услед узнемирености, психичке напетости и фрустрираности, и код деце може бити знак да постоји нешто што их озбиљно мучи.

Нокте грицкају и одрасли. Осим што резултира тиме да руке изгледају ружно, грицкање ноктију може довести до других здравствених проблема, јер повећава ризик од упалних бактеријских и гљивичних инфекција. Без обзира на то како је навика стечена, тешко је се ослободити, упркос труду.

„Иза навике грицкања ноктију вреба доста опасности. Последице које су најекстремније, физичке и психолошке, када је у питању ментално здравље, су изузетно ретке“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму, др Ирена Корићанац, психолог и психотерапеут из Дечије Универзитетске клинике у Тиршовој.

Корићанац наводи да је појава грицкања ноктију веома честа и да се процењује да 15 одсто одраслих задржи ту навику током живота, а да 30 одсто деце у неком тренутку свој развоја, стекне навику грицкања ноктију.

Ипак, како наводи, код више од половине оних који су имали тај проблем, он спонтано нестаје. Код неких људи се задржи доста дуже.

„Ми имамо онај традиционални начин лечења да отклонимо ту навику која је ружна, али ништа нисмо урадили ако не разумемо зашто дете грицка нокте“, навела је Корићанац.

Каже да родитељи обично знају узрок и да с тим податком долазе по стручан савет о томе како да га уклоне.

„Око 15 одсто одраслих грицка нокте и постоји тенденција раста. Живимо стресним начином живота, има много анксиозности и сви симптоми који су у вези са анксиозносшћу, нервозом, недостатком самопоудања, су у порасту“, додала је докторка.

Наглашава да грицкање ноктију као симптом није усамљен и да ту навику прати још неки начин испољавања нервозе.

„Ако нисмо уклонили узрок, то ће се појавити на неки други начин. Можете да то замените неком другом мање видљивом навиком, али је важно видети шта се са дететом заиста дешава“, рекла је Корићанац.

Грицкање ноктију се и данас неретко лечи на традиционалан начин, на пример алевом паприком, док у апотекама постоје средства горког укуса која утичу на спречавање те навике. Корићанац наводи да су те методе успешније у почетку стварања навике, док се дешава и то, да се деца навикну на средства која зато постају неделотворна.

„Савет родитељима је да обрате пажњу када се јавља грицкање ноктију код деце. Ако се јавља само пре контролног, пре неког стресног догађаја, онда је сигнал да дете на тај начин каналише своју нервозу. Ако се стабилизује та појава, ако је честа, ако се дете повређује, крваре му заноктице, а ви не можете да разумете шта се дешава, онда је важно потражити помоћ. Некада се то заиста реши у амбуланти једним разговором и саветима“, закључује др Корићанац.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 24. сеп 2019, 19:31) - anonymous [нерегистровани]

Hahahaha, bravo, svaka čast!

S vremena na vreme umete da objavite tekst od kog mi krenu i suze. Opet se skupili neki silni stručnjaci? :) Grickanje noktiju je posledica najviše odsustva želje da se za takvu trivijalnost kupe, pa onda traže makazice. I još kad treba levom (odnosno "sporednom") rukom koristiti te makazice jasno je da grickanje noktiju predstavlja pre svega znak inteligencije. Samo glup će da se smara glupostima zvanim seckanje noktiju. Pritom će od makazica uvek da ostane i neka oštra ivica, pa onda (kupi i) koristi i turpiju. A nema veće budalaštine ni odvratnijeg osećaja od turpijanja noktiju. Zubima se sve to završi čas posla, daleko kvalitetnije. Makazice i turpije su za one koji su ostali bez zuba, pa su ozlojeđeni.