Балансирана и уравнотежена исхрана – нема бољег решења за здравље деце

Навике у исхрани које је дете стекло код куће до поласка у школу су најважније. Родитељ може да утиче на избор школске ужине када је дете носи од куће, али тешко да може да утиче на избор ручка у школи.

У закључцима Светске здравствене организације наглашено је да се навике у исхрани стичу у кући, напомиње гост Јутарњег програма, професор др Бранимир Несторовић, са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

„Прошле године су издате смернице за превенцију гојазности код деце и у тачки три, посебно се наглашава да је један од узрока гојазности недостатак оброка спремљених код куће. Данашњим темпом живота долази до тога да запослене мајке не стижу да кувају и деца се хране по пекарама, углавном. Значи, лоша исхрана или, још горе, брза храна“, наводи професор Несторовић.

Таквим начином исхране, додаје професор, уносе се масне киселине које су лоше по здравље и које предиспонирају за настанак гојазности. Затим, уноси се пуно шећера, а воћа и проврћа практично нема.

Данас медицина зна да је гојазност болест која настаје у детињству и да у каснијој животној доби гојазно дете има мале шансе да смањи тежину, посебно када се има у виду потпуно одсуство физичке активности.

Професор Несторовић, такође, већ више година апелује да се домаћинство, врати у школе као предмет, јер би и то омогућило да се деца оспособе и науче на здравију исхрану. Поред тога, могло би се размислити и о враћању школских кухиња које би имале балансирану исхрану.

Упркос многим нутриционистичким „модама“, како их назива професор Несторовић, медицина сматра да нам је неопходна балансирана исхрана. Професор наглашава да доручак треба да буде јак, протеински и да би требало да буде сачињен од тврдо куваног јајета, сира, интегралног хлеба или обичног и обавезно, уз то, неки парадаиз или неко поврће.

Поврће је изузетно важно, наглашава порфесор, то је најквалитетнија храна на свету коју имамо, али морамо да узимамо и друге намирнице.

„Сада смо сазнали из ове хистерије која се звала снижавање холестерола све негативне ефекте који су језиви и много гори од последица до којих доводи повишени холестерол. Холестерол је важан за све. Од њега настају полни хормони, витамин Де, он је део ћелијске мембране. Педесет одсто тежине мозга је маст, према томе када изоставите холестерол, направили сте озбиљне проблеме, зато је тај јутарњи оброк у школи јако значајан“, истиче гост Јутарњег програма.

Уколико дете поједе протеински оброк са цереалијама оно ће успети да издржи без јела до доласка кући. Код куће би онда требало да га сачека пристојан и избалансиран оброк. Дете мора да једе беланчевине зато што расте, мора да уноси масти, али мора да уноси и калорије, што су углавном угљени хидрати, напомиње професор Несторовић.

Наш организам је адаптиран на храну која овде успева. Примарно, сви људи су били нетолерантни на лактозу јер се није млеко користило за исхрану. Онда су постепено пијући млеко дошло до тога да сада половина популације може да пије млеко. Успели смо да индукујемо толеранцију на ту намирницу.

„То је најбољи доказ шта храна око нас чини нама. Поред тога и наша цревна флора, коеволуира с нама, прилагођава се ономе што ми узимамо. Зато је веом важно користити храну која расте око нас, посебно што смо ми још увек у предности јер нам је доступна органски узгајана храна“, закључује професор Бранимир Несторовић на крају гостовања у Јутарњем програму

број коментара 0 Пошаљи коментар