Са неуропатијом се живи, али не мора да се трпи

Осам лекара награђено је за допринос у развоју медицине у 2018. години наградом Града Београда за дело „Неуропатије, принципи савремене дијагностике и терапије“.

Вишегодигодишњи рад осам неуролога произвео је прву књигу у Србији о неуропатијама од 325 страница. Убрзо је стигла и награда града Београда.

„Изузетна награда и велики подстрек, не само нама, него и нашим младим колегама, који су сада у ситуацији да схвате да један велика пожртвованост може да се крунише наградом“, истиче проф. др Зорица Стевић неуролог у Клиничком центру.

„Мислим да је важна, јер је велики подстрек за даља достигнућа. Сада пишемо нову књигу о болестима моторног неурона, јер у Србији не постоји ни таква књига“, додаје неуролог др Стојан Перић.

Писали су о неуропатији, оштећењу периферних нерава који су задужени за мишиће, кожу, унутрашње органе. Помоћи ће лекарима, али и пацијентима.

„Има више од 300 типова неутропатија и нарочит осврт је дат на најчешће неуропатије, њихову дијагностику и лечење“, каже професорка Стевић.

„Пацијнети траже информације преко интеренета, које често нису тачне. Сада могу добити праве информације о својој болести, о њеном току, прогнози болести и начинима лечења“, наглашава др Перић.

Данас је познато више од 300 различитих неуропатија. Оно што им је заједничко јесте да отежавају живот пацијенту. Зато, жарење и трњење у шакама и стопалима, не игноришите.

„Неуропатија је популациона болест. Негде осам до 10 одсто популације, старије од 60 до70 година, сваки десети човек у Србији може имати неуропатију. Постојање трњења, жарења, паљења стопала, шака, које се шире, могу да иду и са слабошћу и боловима“, упозорава др Зорица Стевић.

Некада ни ови симптоми нису довољан мотив за одлазак лекару.

„Код дијабетесне неуропатије пацијенти се јављау после шест, седам, па и десет година јер не повезују са дијабетесом. Са друге стране, акутни полирадукни неуритис се развија у току неколико дана и пацијенти брзо дођу. Код хроничних инфламаторних неуропатија често прође и до две године док се болест не препозна, а тада буде касно да се болест лечи на адекватан начин“, закључује неуролог др Стојан Перић.

Што се болест раније открије, боља је прогноза.

„У већини случајева са полинеуропатијама се живи и то нису болести које скраћују животни век, али оне значајно оштећују квалитет живота и зато је терапија веома битна. Што се тиче инфламаторних неуропатија, ту се примењује кортикостероидна терапија, терапијске измене плазме, интравенски имуноглобулини и сада све више неких нових студијских лекова“, објашњава доктор Перић.

број коментара 0 Пошаљи коментар