„Крафт фуд“ или заједничка трпеза

Због убрзаног начина живота храна се све мање припрема и једе код куће. У раскораку између обавеза многи, а нарочито млади оброке купују у пекарама и објектима брзе хране. Познаваоци кажу да у Београду са порастом броја оних који воде рачуна о томе шта једу, расте и тржиште брзе хране која спада у категорију занатске, а која се у свету зове „крафт фуд“.

Радно време, гужва у саобраћају, обавезе око деце или тренинга -савремени начин живота у великим градовима одвојио је породицу од заједничке трпезе.

Будући да за ресторан није довољано имати само вишка новца, већ и времена, по ручак све чешће идемо на кисок.

Без обзира на то да ли се ради о лесковачком роштиљу, ужичкој лепињи, јапанском сушију или италијанској пици, све је више оних који се распитују о рецептури и пореклу намирница.

„У свету и  код нас људи се све више одлучују да дају можда неки динар више да би се хранили квалитетно, пошто наш животни темпо просто диктира такав начин живота и свима нам је битно да поједемо нешто здраво за што краће време“, каже Љиљана Вукотић из „Стрит фуд фестивала“. 

Због предузетничке идеје о здравијој брзој храни, многи су напустили канцеларијске послове и по знања о припреми оброка отишли у иностранство.

„Свако ради онако како му падне напамет. Ја сам са израдом пица скоро ушао у тај посао и доста времена проводим изучавам, обучавам се идем по Италији по градовима и видим колико труда, колико вештине треба да се уложи у то да би неко зно шта ради, шта продаје и то је стварно велика одговорност“, напоменуо је Милош Радуловић из „Салата бара“.

Суши је најздравија храна на свету, а оно што је најважнији састојак, то је свежа риба и квалитетан пиринач.

Људи су полако почели да схватају важност начина исхране, па је тако сирова храна много боља, а уједно наш мото и јесте једите боље данас за боље сутра.

Просечна цена такозваног „крафт фуд оброка“ у Србији се креће од 350 до 650 динара. Ипак, стручњаци кажу да за ручак поједен за трепезаријским столом са члановима породице, не постоји замена и да за њега мора да се нађе времена макар једном недељно, јер продубљује осећај заједништва.

Родитељи детету показују да је ту сигурно, да има заштиту и да негде припада.

Здраве животне навике усвајају се у најранијем детињству. Време које деца проведу са породицом за заједничком трпезом заправо је време уложено у развој њиховог самопоштовања и креативности, кажу психолози.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар