Гојазност и дијабетес – паралелне епидемије савременог доба

Број гојазних особа у Србији, али и свету расте из године у годину, а упоредо са повећањем гојазности расте и број оних са дијагностикованом шећерном болешћу.

Скоро 40 одсто особа у Србији које имају дијабетес тип 2 у тренутку откривања болести биле су гојазне. У Европи се број гојазних особа удвостручио у протекле четири деценије. Тренутно је свака пета особа гојазна, а предвиђања су да ће до 2030. године чак сваки други Европљанин бити гојазан.

Светска здравствена организација упозорава да сваки гојазан мушкарац има десетоструко већи ризик да развије тип 2 шећерне болести од његовог вршњака који није гојазан, док је код гојазних жена тај ризик већи 30 пута.

Док упоредо са епидемијом гојазности расте и епидемија дијабетеса тип 2, посебно забрињава чињеница да се старосна граница гојазних, а тиме и дијабетичара, све више помера према млађим генерацијама.

„Подаци показују да је у Европи свако треће дете узраста од 11 година предгојазно или гојазно. Један од три гојазна дечака и две од пет гојазних девојчица ће у свом будућем животу оболети од шећерне болести типа 2. Уколико гојазност настави овим темпом раста, наша деца ће имати краћи животни век него њихови родитељи“, каже проф. др Едита Стокић, ендокринолог Клиничког центра Војводине.

Докторка Стокић истиче да је превенцијом гојазности, која се заснива на правилној исхрани и редовним физичким активностима, могуће спречити и одложити настанак дијабетеса типа 2.

Уколико до гојазности ипак дође, она се лечи дијетском исхраном, повећањем енергетске потрошње, медикаментима и хируршки, што знатно даље утиче и на превенцију дијабетеса типа 2 или његову прогресију и компликације.

Докторка саветује да током ових славских и празничних дана калкулишемо са храном, да будемо умерени и не преједамо се, да једемо мање парчиће и кад год можемо заменимо висококалоричне намирнице оним мање енергетске вредности, и што је најважније да се много више крећемо.

Др Стокић каже да посебно забрињава све већа учесталост гојазности код деце, а статистика каже да у региону Европе једно од троје деце узраста 11 година је предгојазно или гојазно.

„Ако погледамо гојазне дечаке, један од три гојазна дечака у перспективи у свом будућем животу ће оболети од шећерне болести, а када посматрамо девојчице, две од пет девојчица ће у перспективи током свог живота добити тип 2 шећерне болести“, објаснила је Стокићева.

Према њеним речима, лечење гојазности заснива се на одговарајућој дијетској исхрани – смањити количину хране, мењати састав намирница које се уносе, а с друге стране водити рачуна да се повећа и ниво физичке активности.

„Уколико медицинска нутритивна терапија и повећан ниво физичке активности, не доведе до адекватних резултата, у лечењу гојазности и превенцији типа 2 шећерне болести, на располагању су медикаменти, али реч је искључиво о лековима који су регистровани за лечење гојазности, а не о бројним препаратима којима нас свакодневно обасипају у рекламама“, закључила је др Стокић.

број коментара 0 пошаљи коментар