Током врелих дана избегавајте газиране сокове, алкохол, кафу

Екстремно високе температуре посебно сметају деци, старијим људима, хроничним болесницима, трудницама, дојиљама, каже докторка Зорица Јовановски из Института за јавно здравље „Батут“ и наводи да у врелим данима треба избегавати алкохол, газиране сокове, кафу.

Истиче да здрав организам има способност адаптације и да врућине не изазивају велику реакцију у организму. Такође саветује да се не излази из куће у најтоплијем делу дана од 10 до 18 сати, да се расхлађује простор у коме се борави, пије што више течности - посебно вода.

„Евентуална замена за воду су млеко и воћни сокови. Све остало, као што су газирана пића, алкохол, кафа, треба смањити, јер су то диуретици. Знамо да при високој температури може да се изгуби и до два литра зноја за сат времена, диуретици би додатно појачали губитак течности што не би било добро за наш организам“, појашњава докторка.

Препорука током врелих летњих дана је да се избегавају напорне физичке активности, а уколико је то немогуће онда то треба чинити у најхладнијем делу дана између четири и седам сати ујутру.

Посебан опрез саветује се хроничним болесницима који у договору са својим лекаром треба да коригују терапију.

„Код пацијената који имају повишен притисак током врелих летњих дана може доћи до смањења притиска, јер се лети шире крвни судови, те треба кориговати терапију“, нагласила је Јовановски.

Лична хигијена, али и хигијена простора у коме се борави - посебно кухиње где се припрема храна, нарочито је важна јер се лети бактерије брзо размножавају.

За оне који на улицу излазе у најтоплијем делу дана савет је да се обавезно понесе шешир, флашица са водом, да се обуче лагана, памучна одећа, стави заштитна крема на кожу.

Препорака је да простор у коме боравите увек буде расхлађен, али да се води рачуна да разлика између спољне и унутрашње температуре не буде више од 10 степени Целзијуса.

То је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.

„Ноћни ваздух треба искористи за расхлађивање дома, те да током ноћи треба отворите све прозоре, а током дана треба затворити прозоре и спустити прозорске засторе“, саветује Јовановски.

За оне који немају климу, докторка саветује да бораве током дана у најхладнијој просторији, као и да се на прозоре окаче мокре засторе на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби.

Организам треба стално расхлађивати туширањем или купањем у расхлађеној води, а могу да помогну и хладне облоге, пешкире, сунђери, купке за стопала.

За оне који дуже бораве на сунцу без шешира, први знаци сунчанице су вртоглавица и мучнина, док код топлотног удара телесна температура расте до 40 степени Целзијуса.

„У таквим ситуацијама неопходно је брзо расхлађивање пацијента - прелазак у хладнији простор, стављање хладних облога и обавезно потражити помоћ лекара“, закључила је она.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 10. авг 2017, 14:03)
anonymous [нерегистровани]

Заблуда

Није најопаснија температура тела од 39 степени.
Треба имати на уму да је најопаснија собна температура!