Сирогојно џемпери освојили свет, лакше би ишло уз печат ЕУ

Ознаку географског порекла до сада су у ЕУ могли да добију само пољопривредни производи, али је недавно покренута иницијатива да се то прошири и на друге аутохтоне производе чиме би се омогућила средства из европских фондова за већи број производа. Са чиме би Србија могла да конкурише? У Србији 78 производа носи ознаку географског порекла, а међу њима само четири непољопривредна. Један од њих је Сирогојно џемпер.

Џемпери из Сирогојна одавно су освојили модне писте и ексклузивне радње Милана, Њујорка, Лондона. Радо их носе широм Европе, Америке, Канаде, Јапана; краљице, премијерке, угледне даме.

Настају стрпљивим радом и умећем златиборских плетиља, сада већ нових генерација, ћерки и унука некадашњих плетиља које су, у предаху од сеоских послова, уплићући у своје радове златиборске пејзаже поставиле темеље бренда.

Било их је и 2.000, а сада њих око 500 стиже да испуни све захтеве пробирљивог модног тржишта.

Плетиљи Гордани Ћурдић за израду једног џемпера, по добијеном моделу, потребна су око два-три дана рада. У случају када на џемперу треба урадити и везене детаље, како каже, посао ће трајати пет до шест дана.

Рецепт за трајање је једноставан. Чиста вуна, ручни рад, ослушкивање модних токова и мотиви у складу с временом.

„Ти неки мотиви који се раде већ од шездесетих година, тачније од 1962. године, по чему је Сирогојно џемпер и препознатљив, то су мотиви кућица, цвећа, пејзажа, али раде се доста и ови новији модели“, објашњава Биљана Јовановић из предузећа „Сирогојно компани“.

Руководилац производње, Роса Љубојевић, истиче да је Сирогојно задржало свој препознатљив стил, али да у сарадњи са младим модним креаторима настоји да изгради нови, односно да се прилагоди новим трендовима у погледу актуелних боја и модела.

Плетиљама је посвећен и музеј који сведочи о пола века трајања Сирогојно џемпера, уз које су на домаћој листи непољопривредних производа заштићеног географског порекла и пиротски ћилим, бездански дамаст и шабачки пешкири.

број коментара 0 пошаљи коментар