У Загребу представљен „Дневник Диане Будисављевић“

Остварење Дане Будисављевић, „Дневник Диане Будисављевић“ које доноси истиниту причу о храбром подвигу Аустријанке која је током Другог светског рата спасила више од 10.000 деце од сигурне смрти, представљен је у загребачком Музеју прекинутих веза.

Копродукција Хрватске, Словеније и Србије, премијерно ће бити приказана на Пулском филмском фестивалу 18. јула, а потом на смотри у Мотовуну и у склопу Сплитског лета. 

„Диана Будисављевић била је другачија хероина. Није бацала бомбе, није носила пиштољ, нити била илегалка, већ госпођа из високе класе која је сасвим другим средствима кренула у рискантну акцију. Упорношћу, непристајањем на 'Не' заправо је била родоначелница онога што данас зовемо грађански активизам“, рекла је редитељка Дана Будисављевић истакавши да је за причу о Дианиној великој акцији дознала из њеног дневника који јој је пре десетак година дала тадашња управница Спомен подручја Јасеновац Наташа Јовичић.

Дневник Диане Будисављевић је први дугометражни филм Дане Будисављевић.

„Ово је био најзахтевнији ауторски процес у којем сам учествовала. Морала сам да савладам нова знања и вештине како бих се могла носити с тако великим пројектом. Зато је све трајало скоро десет година, али резултат је коначно ту. Када улазите у толико контроверзну и осетљиву тему, морате се уверити да се све тако догодило и морате пронаћи филмски језик који може пренети тако велику причу“, објаснила је редитељка.

Према њеним речима, Диани су 1945. године одузели картотеку коју је брижљиво градила како би деца након рата могла пронаћи родитеље и забранили су јој даљи рад, па она одлази у потпуну анионимност.

„Након свог тог напора, ризика и жртве, то што су јој све одузели толико ју је болело да више никада није говорила о ономе што се догађало, а дневник је пронашла њена унука Силвија Сабо тек након Дианине смрти 1978. године“, испричала је редитељка.

Продуценткиња Олинка Виштица истакла је да су године рада на филму, пре свега, биле амбициозан историјско-истраживачки пројекат у служби филма.

„Како другачије назвати вишегодишњи рад историчара које је предводио Силвестар Милета, у којем су прегледане хиљаде страница архива, забележене стотине сати интервјуа и сакупљени вредни материјали који су Дани омогућили да на веродостојан начин истргне причу о Диани из заборава, испуни је коцкицама сећања, сагради мозаик Загреба тог доба, људи који су у њему живели?“, упитала је Виштица додавши да је с друге стране камере, уз редитељку дебитанткињу, радио врсни сниматељ Јасенко Расол и монтажер Марко Ферковић.

Глумица Алма Прица, која отелотворује лик Диане Будисављевић, филм је погледала вече пре загребачког представљања и није крила узбуђење.

„Диана је била доказ одбране људскости, неко ко је у таквим околностима покренуо акцију, ишао против свега што је спољно и што омета, што онемогућава, и само је имала пред очима судбину те деце и људи. Јако ме дирнуо филм, посебно присуство те деце, данас људи трећег доба, који без велике драматике причају о својим сећањима. Видела сам колико је то једна страшна траума које се не сећају, али је уписана у њихова тела. Можемо бити поносни и сретни да је таква жена постојала у нашем граду“, нагласила је Прица.

Уз њу, у филму учествују нека од најзанимљивијих глумачких имена региона, попут Игора Самобора, Ермина Брава, Арете Ћурковић, Крешимира Микића, Мирјане Карановић, Вилима Матуле, Урше Раукар, Бисерке Ипше, Тихомира Станића и других.

Дана Будисављевић потписује режију и сценарио, косценаристкиња је Јелена Паљан, директор фотографије је Јасенко Расол, сценографи Душан Милавец и Иво Хушњак, костимограф Мартина Франић, мајстор маске Душица Вуксановић.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 09. јул 2019, 11:01) - anonymous [нерегистровани]

Dosla su nam teska vremena.....

Pametni cute..
Budale su progovorile..
A fukare su se obogatile...

(уторак, 09. јул 2019, 10:59) - anonymous [нерегистровани]

re: Pokrstavanje srpske djece

Da li ste sigurni? Na holandskoj vikipediji recimo pise da se Austrijanka udala za Austrijanca srpskog porijekla dr Julija Budisavljevica. Nije li to bio razlog njenog angazmana za srpsku djecu? I kljucno pitanje je da li je ona vise mogla uciniti od spasavanja te djece i davanja na usvajanje Hrvatima, Njemcima itd.? Mislim da ne.

(уторак, 09. јул 2019, 01:13) - anonymous [нерегистровани]

Dijanina Lista spasa u paklu Nezavisne Drzave Hrvatske

Zaboravili ste pomenuti da su to srpska deca iz hrvatski konzentracionih logora koju je Gospodja Obexer-Budisavljevic spasila. Titovi komunisti su joj oteli arhiv sa popisom dece da sakriju obim zlocina koji su pocinili Hrvati nad Srbima u NDH. Racuna se da je spasila 15'000 dece, i to je samo jedan mali deo onih, koji su ubijeni na surov nacin u hrvatskim logorima smrti. Najnovije procene istoricara i materijalni dokazi obelodanjuju strasnu istinu, da je zapadno od Drine ubijeno 50% stanovnistva srpske nacionalnosti.

(понедељак, 08. јул 2019, 22:27) - anonymous [нерегистровани]

Pokrstavanje srpske djece

G-dja Diana Budisavljevic je ucestvovala u projektu Ante Pavelica koji je imao za cilj da se u ustaskim logorima smrti dio srpske djece pokrsti i dodijeli hrvatskim,njemackim i italijanskim porodicama na usvajanje.,tj,da postanu katolici i Hrvati,Austrijanci,Nijemci ili Italijani.Tako je i jugoslovenska glumica i srpskinja Bozidarka Frajt postala Hrvati i to citav zivot ostala.Ni jedno srpsko dijete Diana nije vratila srpskim porodicama.Nesto malo te djece je vraceno poslije rata kada ih je rodbina trazila.Ta djeca jesu ostala ziva,ali njihovi roditelji ih nikada vise nisu vidjeli i oni su za njih,prakticno,bili mrtvi.Ti mali Srbi su postali Hrvati i dodatno oruzje za borbu protiv Srba.
Zato mi je jasno zasto Hrvati velicaju Dianu Budisavljevic,ali mi nije jasno zasto to cine Srbi?