Копија украдене „Златне арене“ Милене Дравић у Југословенској кинотеци

Директорка „Пула филм фестивала“ Гордана Рестовић предала је Југословенској кинотеци копију недостајуће „Златне арене“ за филм „Прекобројна“, коју је глумица Милена Дравић освојила 1962. године на том фестивалу и која јој је украдена из стана. Сада је она део Легата Милене Дравић и Драгана Николића, отвореног у Кинотеци у мају прошле године.

Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке је рекао да је овим чином испуњена једна од последњих жеља легендарне глумице и то захваљујући фестивалу који је пре 60 година први пут у својој историји угостио младу глумицу, почетницу, Милену Дравић која је представила филм Врата остају отворена Франтишека Чапа у коме је заправо остварила своју прву филмску улогу.  

Пантелић је подсетио да је Дравићева само три године касније у тој истој пулској Арени заблистала у филму Прекобројна Бранка Бауера који, када је зажелео да га реализује заједно са сценаристима Крешимиром Голиком и Богданом Јовановићем, није наишао на разумевање филмских кућа.  

„Људи у 'Авала филму' су препознали значај сценарија за филм који се данас сматра романтичном комедијом. Он је снимљен, доживео је велики успех и поред тога што је одредио даљи звездани пут Милене Дравић, промовисао је још једну велику звезду југословенске кинематографије Љубишу Самарџића“, истакао је Пантелић.

„Богатство познавања“ Милене Дравић 

Рестовић је рекла да су пре нешто више од годину дана од директора Српског културног центра у Пули Милана Рашуле чули да је Милени Дравић из стана украдена прва „Златна арена“, што их је подстакло да покрену иницијативу да се изради реплика. 

„Прошле године смо имали част да угостимо госпођу Милену на 'Пула филм фестивалу' где је она доживела велико признање када је 6.000 људи у Арени устало и аплаудирало. Она је била изузетно срећна, а ми више од тога. Лично носим богатство познавања ње као особе, што се не може заборавити. Она је била глумица какву сумњам да ћемо ускоро поново имати“, рекла је Рестовић.

Управник Архива Кинотеке Александар Ердељановић је подсетио да је Прекобројна био осми филм Милене Дравић чија је филмска каријера трајала 50 година, од филма Врата остају отворена (1959) до Свети Георгије убива аждаху, Срђана Драгојевића (2009).

„Иако је Дравићева већ била позната млада глумица – пре филма Прекобројна снимила је Козару Вељка Булајића. Овај филм ју је дефинитивно избацио у врх нашег глумишта, а заједно са њом и Љубишу Самарџића и Бориса Дворника који ће касније много пута бити њени партнери и са Батом Живојиновићем творити ту чувену четворку највећих глумаца југословенског филма током шездесетих и седамдесетих година прошлог века“, истакао је Ердељановић. 

Милена Дравић је, подсетио је Ердељановић, освојила другу Златну арену 1970. за филм Бициклисти Пурише Ђорђевића, као и четири Сребрне арене за улоге у филмовима Лито Виловито, Обрада Глушћевића 1964, затим 1966. за улоге у остварењима Рондо Звонимира Берковића и До победе и даље Жике Митровића, потом 1967. за улоге у остварењу Немирни Кокана Ракоњца и 1969. године за улоге у филмовима Хороскоп Боре Драшковића и Крос контри Пурише Ђорђевића.

Више од 150 остварења на овогодишњем фестивалу у Пули 

Амбасадор Хрватске у Србији Гордан Бакота је рекао да је лепо видети квалитетну сарадњу институција Пуле и Београда, Србије и Хрватске.

„Култура је светло које најдаље долази и ми имамо фантастичну сарадњу у области филмске индустрије. Протеклих неколико година имали смо више копродукција Србије и Хрватске, глумци и редитељи сарађују, а Милена Дравић је звезда на коју смо сви поносни и у Хрватској смо је сви за живота обожавали и данас је тако“, истакао је Бакота.

Овогодишњи „Пула филм фестивал“, који ће бити одржан од 13. до 21. јула, обухватиће више од 150 остварења, а на отварању ће премијерно бити приказан филм Генерал Антуна Врдољка о Анти Готовини, који је већ изазвао различите реакције.

Рестовић каже да се ради о рецентном редитељу и доброј глумачкој поставци, али да је на критици да процени квалитет филма.

Наглашава да им је циљ приликом креирања програма, да балансирају између онога што публика жели и очекује од фестивала и да истовремено на најбољи начин представе дела аутора, додавши да публика „Пула филм фестивала“ воли српски филм.

број коментара 0 Пошаљи коментар