Завршен 3. фестивал „Док'н'ритам“, победницима уручене награде

Музички документарци „Заробљено време“, „Мој свет је наопачке“ и „Победници су досадни“ однели су награде на трећем „Док'н'Ритам“ фестивалу одржаном у Дому културе „Студентски град“.

Чланови жирија били су Морана Комљеновић, редитељка из Ријеке, Маја Цветковић из групе „И плеј“ и Дејан Дабић, филмски критичар, уредник филмског програма Културног центра „Ниш“, селектор фестивала Филмски сусрети у Нишу.

Награду публике на овогодишњем фестивал „Док'н'ритам“ добио је филм Победници су досадни редитељке Оливере Милетић, филм о Жикици Симићу, радио-водитељу, аутору култних емисија Тајанствени воз и Доле на углу.

Награду публике уручили су Новка Панџић и Бобан Николић из банке „Сосијете женерал Србија“ која је овај фестивал сматрала важним културним догађајем на мапи Београда и донирала новчани износ награде.

Награду за најбољи филм домаће такмичарске селекције добио је филм Заробљено време, Милана Никодијевића, који финим балансом између субјективног односа и објективних показатеља гради причу о музици и култури земље која више не постоји.

Готово прустовском метафором коју сугерише наслов, филм је понудио читаву палету квалитетних саговорника који о сцени у некадашњој СФРЈ говоре са релевантне временске дистанце, стоји у образложењу жирија.

Жири је одлучио да додели и једну специјалну награду у домаћем такмичарском програму ценећи друштвену важност пројекта регионалне дечје филхармоније, и то филму „Недовршена симфонија, Оливере Милош Тодоровић.

Награду за најбољи филм у међународној селекцији жири је доделио филму „Мој свет је наопачке, Петре Селишкар. Овај филм своје полазиште налази у легендарном словеначком мултимедијалом уметнику Фране Милчинском-Јежеку, али с лакоћом трансцендира време и простор те нас урања у надреалну конструкцију једне нове уметничке стварности.

Филм осваја несвакидашњом визуелношћу и атмосфером те разиграном и изузетно креативном употребом архиве и музике.

И у међународном програму жири се одлучио да додели једно специјално признање које се односи на још једног свестраног уметника из Словеније, музичара Роберта Пешута, познатијег као Мањифико.

У филму Charlatan Magnifique Маје Павлин, дат је непретенциозни портрет човека чије су најбоље песме веће звезде од њега самог. Павлинова на духовит и паметан начин исцртава свет који стоји иза саме музичке индустрије, оног што је видљиво и уводи гледаоце иза кулиса, у процес стварања, живота и стваралачке игре.

Награде фестивала састоје се од скулптура и новчаних износа које су обезбедили Филмски центар Србије и банке „Сосијете женерал Србија“.

Оригинална скулптура која представља награду дело је вајара Витолда Кошира, а реплике које су добили аутори направио је вајар Никша Сузић.

Свечано затварање обележио је концерт Сане Гарић, као и пројекција филма Сведок једног времена, документарни филм Игора М. Тохоља о 60 година дугој историји Дворане Дома синдиката.

број коментара 0 пошаљи коментар