Шест ствари које морате знати о Вудстоку

Пре тачно пола века, 15. августа 1969. у пет сати и седам минута после подне, не претерано познати амерички фолк певач Ричи Хејвенс, без зуба у горњој вилици и са гитаром у рукама, изашао је на дрвену бину намонтирану на млекарској фарми у селу Бетел у савезној држави Њујорк. Не звучи као почетак догађаја који ће се препричавати у наредних педесет година. Ово је шест ствари које морате знати о Вудстоку.

"Три дана мира и музике"

Вудсток је музички фестивал одржан од 15. до 18. августа 1969. године на приватној фарми Макса Јасгара близу села Бетел у савезној држави Њујорк.

На њему су наступила 32 извођача пред више од 400.000 људи. Фестивал је одржан под слоганом „Три дана мира и музике“. Сматра се за један од најпосећенијих и најзначајнијих музичких фестивала свих времена.

"Црвено слово" хипи културе

Вудсток ће остaти забележен као зенит и црвено слово хипи културе и као најгласнији урлик побуњене генерације која се на свој начин борила за повлачење америчке војске из Вијетнама, расну и сваку другу једнакост, преиспитивање капитализма, стварање бољег, праведнијег и хуманијег света.

Беби-бумери су направили од Вудстока макету неке савршеније планете на којој су три кишна дана, слободно и неспутано живели у слози и љубави без централизоване власти и органа репресије.

Није ни требало да се догоди

Мајкл Ланг и Арти Корнфилд, млади њујоршки предузетници, ступили су у контакт са Џоелом Розманом и Џонијем Робертсом, с намером да уз њихову финансијску помоћ отворе музички студио у америчком градићу Вудстоку, познатом као уметничка комуна и стециште музичара.

Розман и Робертс нису били одушевљени идејом о још једном студију знајући да је Ланг годину дана раније учествовао у реализацији Мајами поп фестивала, па су упутили контрапредлог о организацији музичког фестивала на којем ће свирати музичари који су становници или често виђени посетиоци Вудстока.

Није одржан у Вудстоку

У Вудстоку није било адекватног места за одржавање фестивала. Организатори су пронашли индустријски парк у оближњем Валкилу, али је договор са градским властима пропао након побуне забринутог локалног становништва.

Уз помоћ агента за продају некретнина, упознали су фармера Макса Јазгура и договорили се са њим и његовим сином Семом да им уступе своје огромно имање на којем су држали краве.

Иако је Јазгурова фарма удаљена од Вудстока чак 110 километара, организатори, због првобитне идеје, нису променили име фестивала. 

Непланирано бесплатан концерт

Улазнице су се продавале по њујоршким продавницама плоча. Организатори су очекивали долазак око 50.000 људи.

Када су видели народ који окупира имање са свих страна, прескаче и ломи постављене ограде, схватили су да је интересовање неупоредиво веће од могућности њихове логистике за продају карата, па су били принуђени да дозволе бесплатан улазак.

Антиратни скуп који је помагала војска

Дан пред почетак Вудстока, сви путеви ка Јазгуровој фарми били су потпуно закрчени аутомобилима. До жељеног места, посетиоци су могли само пешке, а за превоз организатора и извођача, ангажован је војни хеликоптер из оближње ваздушне базе.

Поменути Ричи Хејвенс, који се спретно укрцао на први „чартер“ до бине и непланирано отворио фестивал, иронично је коментарисао чињеницу да Вудсток не би био могућ без помоћи америчке армије: „Никада нисмо били против војске, само против рата.“

Хеликоптерима су касније допремани храна, вода, лекови и медицинска помоћ.

Прославио је Кокера и Сантану, од Хендрикса створио свеца 

На Вудстоку је наступило укупно 32, угалвном фолк, блуз и рок, извођача.

Јазгарова фарма била је предсобље великих каријера младих Карлоса Сантане и Џоа Кокера. Сантана је одушевио својом латино-рок гитаром, а Кокер обрадом Битлса.

На бини Вудстока свирали су и Грејтфул дед, Криденси, Хуовци, Џеферсон ерплејн, Блад свет енд тирс, Џенис Џоплин, Тим Хардин, Џони Винтер...

Најпознатије име фестивала био је Џими Хендрикс. Памти се његово неочекивано извођење америчке химне, али и то да је због јаког невремена наступио тек у девет сати ујутру, када се број људи испред бине већ преполовио.

Најпопуларнији музичари у том тренутку нису наступили на Вудстоку. Није било Битлса, Стонса, Дорса, Цепелина ни Боба Дилана, који је живео у Вудстоку, али је побегао када је чуо да ће бити фестивала.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(понедељак, 19. авг 2019, 21:16) - Hipi Rpker [нерегистровани]

Mladi su tražili spas od poludelih političara.

Da nije Crkva kao institucija u službi države zloupotrebila ideje Jovana Krstitelja i Isusa Hrista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem dvadesetom veku, prvo kao bit (beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji - u megapolisu Njujorku i nestvarno lepom San Francisku. Bit duh je nastao u zagušljivim barovima, gde su nastajale slobodne misli potopljene džez improvizacijama, kada je um upućen samo na svoje kreativno. Na stvaraoce bit generacije, osim američkih transcendentalista, uticali su engleski romantičari, verovatno i ruski, i francuski nadrealisti. Najznačajniji događaj za bit pokret je onaj koji se desio u „Six Galeri“ u San Francisku 1955. godine, kada je Alen Ginsberg pročitao svoje remek-delo pesmu „Howl“ („Urlik“), koja je izazvala do tada nepoznate emocije. Protiv izdavača je pokrenuta optužnica jer je pesma opscena. Prvi stih glasi: „Video sam najbolje umove svoje generacije uništene ludilom, gledaju histerično goli…“ Tu je i najuticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom: „Činilo se da čovek ima samo dva izbora - živeti u užasu ili biti propalica.“
Deca su se rađala i rasla u poludelom svetu posle apokaliptičnih svetskih ratova, od kojih se Drugi svetski, zbog 55 miliona poginulih, navodi kao primer totalnog rata – ubi svakog ako ti se ukaže prilika, da ne budeš ti ubijen - zbog čega su punoletni mladići očekivali poziv za mobilizaciju svakog momenta. U Americi potreba oligarhije za ratom nije prestajala: taman je završen 1953. godine rat na Korejskom poluostrvu, već su 1955. započeli rat u Vijetnamu i njemu susednim državama koji će trajati sve do 1975. godine.

(понедељак, 19. авг 2019, 20:58) - anonymous [нерегистровани]

ko nije bio u Vodstoku

i nezna koliko je to bilo godinama opasno biti prisutan.Ja sam bio tri puta i sve znam a ovo sto se pise mogu se diviti samo oni koji ne znaju sta je bio Vudstok.

(понедељак, 19. авг 2019, 18:54) - Срђан [нерегистровани]

О Вудстоку - све најлепше

Вудстоковци данас имају између 70 и 80 година и, нажалост су, како то наш народ лепо и сликовито каже, већ једном ногом у гробу. А о (полу)покојнику - све најлепше.