Амазонски еквилибријум нарушен, прети самоодумирање

Сече, паљења, суше и поплаве ускоро би могле да нанесу довољну штету прашуми у Амазонији од које не само да неће успети да се опорави, већ ће највећa светскa прашумa ући у циклус одумирања.

Уколико Амазонска прашума достигне довољан ниво губитка зеленог покривача, читав регион претрпеће непоправљиве промене које ће променити зелени крајолик у савану са раштрканим деловима под ниским зеленилом, а губитак биодиверзитета биће катастрофалан по читав свет.

Упозорење долази из извештаја истраживања објављеног у часопису Сајенс адвансес (Science Advances), чији су аутори Карлос Нобре, председавајући одељења за климатске промене на бразилском националном Институту за науку и технологију (ИНПЕ), и Томаса Лавџоја са Универзитета „Џорџ Мејсон" у САД.

„Амазонски систем је близу тачки без повратка", навео је Лавџој.

Како су аутори навели, још од 70-их година, када је професор Енеас Салати утврдио да Амазонска прашума генерише оквирно половину падавина потребних за њен опстанак и развој, поставља се питање колики би максимални губитак зеленог покривача морао да буде пре него што би читав регионални хидролошки циклус толико деградирао да највећа светска прашума не би могла више да опстане.

Први модели коришћени процењивали су да би губитак зеленог покривача морао да буде 40 одсто да би се такав сценарио обистинио.

У претходним деценијама, међутим, појавили су се нови фактори који утичу на хидролошки циклус Амазоније. Ови фактори укључују климатске промене и широкораспрострањено паљење током сушне сезоне како би се раскрчио простор за пољопривреднике.

Комбинација сече, климатских промена и паљења указује да би драстичне промене екосистема у источним, јужним и централним деловима џунгле уследиле већ са 20 до 25 одсто изгубљеног зеленог покривача.

Ове процене и модели засновани су на истраживању које објављеног 2016. године у Proceedings of the National Academy of Sciences, које је Нобре спровео са колегама са ИНПЕ-а, бразилског националног Инситута за истраживање свемира, Центра за спречавање природних катастрофа и Универзитета у Бразилији.

„Упркос томе што не знамо тачну тачку без повратка, процењујемо да је Амазонија веома близу границе. Губитак зеленог покривача достигао је 20 одсто - око милиона квадратних километара, мада се око 15 одсто те површине (150.000 квадратних километара) опоравља", истакао је Нобре.

Према речима истраживача, мегасуше из 2005, 2010. и 2015-2016 могле би да представљају прве знаке приближавања тачки без повратка. Ти догађаји, заједно са великим поплавама 2009, 2012. и 2014. наводе на закључак да читав амазонски систем осцилира.

„Понашање човека појачало је поремећаје у хидролошком циклусу региона. Да није било људског деловања, велика суша изазвала би губитак одређеног броја дрвећа, али би он био надокнађен наредне године са обилних падавинам, успостављајући еквилибријум", навео је Нобре.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(субота, 24. авг 2019, 22:49) - Teodora Lektora [нерегистровани]

Hajde da prvo sebi pomognemo

Pa, znate, kad već odumire srpski jezik, a vi mu pomažete uvodeći reč krajolik i neke druge našim rečnicima nepoznate, onda koja je svrha brinuti za amazonsku prašumu?

(субота, 24. авг 2019, 22:14) - Бгд [нерегистровани]

Нажалост

...неће се масе пробудити, одавно су прешли психолошку тачку без повратка. Можда преживи само мања, свесна и сналажљива групица људи, па после пар хиљада година, ајд' Јово наново... Дај Боже да грешим...

(субота, 24. авг 2019, 15:52) - Nikola [нерегистровани]

Ravnoteža

Amazonska ravnoteža je narušena, ako ćemo po srpskom.

(субота, 24. авг 2019, 15:30) - anonymous [нерегистровани]

Амазон ће се вратити...

Али овог пута без нас. Има да изумремо кано диносауруси - Топаловић. Интересантно је живети у овом катаклизмичном времену, коме није стало до живота. Знате како кажу: Немојте се бојати, најгоре тек долази.

(субота, 24. авг 2019, 14:47) - anonymous [нерегистровани]

Oprez

Ako nastavite da izveštavate realne vesti bojim se da će se populacije probuditi iz potrošačke hipnoze, početi da razmišljaju svojom glavom pa možda čak i shvate koliko je sati.