Вечито на граници – Србија у климатској транзицији

На нашем делу планете, у само једној генерацији уочавамо да нестаје граница између континенталне и медитеранске климе. Стручњаци процењују да ћемо у Србији у врло блиској будућности имати много више температуре са дужим топлим таласима и чешћим сушама и кишама.

Србија добрим делом припада умереноконтиненталном појасу и трпи услове континенталне климе, али са југа долазе утицаји медитеранске климе.

„Када сместимо нашу земљу у глобални контекст, а знамо да се медитерански, односно суптропски појас шири, постаје све сушнији, то померање медитеранског појаса доводи до тога да он улази мало дубље у границе Србије“, објашњава Јелена Луковић, професорка Географског факултета у Београду.

Последице климатских промена су појаве суше на Медитерану које су последњих неколико декада интензивне.

С друге стране, када се узме у обзир количина падавина на планети уочавају се два влажна појаса – екваторијални појас и појас умерених ширина.

„Србија је негде између па истовремено трпи и експанзију медитеранског појаса кроз суше, а са друге стране трпимо влажне тенденције које су на северу. Та граница се појачава, заоштрава и зато кажемо да се Србија нашла у климатској транзицији“, истакла је Луковићева.

Евидентно је да смо прекомерном сечом шума у Војводини знатно угрозили ту микросредину. Појачали смо утицај ветрова и тако угрозили сав живи свет на том подручју. 

Пошумљавање је један од начина да смањимо брзину којом ће се промене климе одвијати, поручила је професорка Луковић. 

„Сеча шума продукује додатну продукцију угљен-диоксида, па имамо вишу температуру. Са друге стране, пошумљавање је противерозиона мера. Биљке својим кореновим системом упију воду од падавина, па (сечом шума) ризикујемо да повећамо површински отицај и на тај начин појачамо поплаве које долазе од интензивних падавина“, истакла је Луковићева. 

број коментара 0 Пошаљи коментар