Обновом Смедеревске тврђаве крчи се пут до Унеска

За археолошка истраживања централног дела варошког бедема Смедеревске тврђаве, издвојено је два и по милиона динара. Истраживања претходе реализацији обнове сектора Варошке капије, а предвиђено је да радови на обнови отпочну наредне године и трају до 2023.године.

Варошка капија је данашњи улаз у простор некадашње средњовековне српске престонице. Обухвата три куле и бедеме који их повезују у дужини од 120 метара. Археолошка истраживања имају за циљ утврђивање степена очуваности темељне зоне недостајуће куле, дела Варошког бедема и Варошке капије који су срушени у великој експлозији 5. јуна 1941. године.

„Велика силина удара је учинила да се један део бедема буквално транслаторно померио ка југу ка граду и ми сада управо и проналазимо делове тог растрешеног зида“, каже директор Регионалног завода Дејан Радовановић.

Смедеревска тврђава је кандидат за листу културне баштине при организацији Унеско. Како би доспела на листу, поред обнове, потребно је да се измести пруга која се налази на самом уласку у тврђаву, а према најавама, то ће се догодити за две године.

Све би то могло да допринесе да страних и домаћих туриста буде више.

Истраживања бедема, требало би да потрају до краја октобра, како би се, након њих, 2020. године приступило обнови Варошке капије средствима претприступних фондова ЕУ.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 11. окт 2019, 14:59) - anonymous [нерегистровани]

poređenje

Jedino što može da se poredi sa tvrđavom u Smederevu je Stefanov grad, koji je bio manji. Kalemegdan je vojno utvrđenje.

(петак, 11. окт 2019, 14:04) - anonymous [нерегистровани]

Srpsko Smederevo

Osim sto je tvrdjava 100% srpska (prakticno nije bilo turske nadogradnje), ona je i druga najveca nizijska srednjovekovna tvrdjava u Evropi. A do nesrecne eksplozije 1941. bila je i perfektno sacuvana, zahvaljujuci cinjenici da je sve vreme bila u vojnom vlasnistvu (prvo turskom, potom srpskom/jugoslovenskom) i niko nije mogao da je razgradjuje. Jedino ostecenje do 1941 bili su gornji spratovi donzon-kule, koji su se sami srusili u tursko doba (usled brze gradnje teren nije bio valjano fundiran za toliku tezinu). I sad bi mogla da se obnovi do nivoa da sve kule dobiju drvene spratove i drvene krovove. Time se ne bi ostetilo ono sto je do sada sacuvano, vec bi se samo zastitilo od daljeg propadanja. A tvrdjava bi postala prvorazredna turisticka atrakcija. Sa mogucnoscu da se ostvari recna "vojno-istorijska" tura Petrovaradin-Kalemegdan-Smederevo-Ram-Golubac, koja ne bi imala konkurenciju u svetu.

(петак, 11. окт 2019, 12:55) - Stefan [нерегистровани]

Kalemegdan

Jedino je kalemgdan lepši i veći od smederevske tvrđave ali smederevska tcrdjava je 100% srpska sa malom dogradnjom kasnije od strane turaka