Научници доказали да нам је језик бржи од памети

Нова студија урађена на 17 различитих језика показује да ма колико брзо или споро звучали језици, увек се преноси јединствена количина информација.

Италијани су међу најбржим говорницима на планети који изговоре до девет слогова у секунди. Немци, с друге стране, много спорије говоре и за исто време изрекну пет до шест слогова. Ипак, у сваком тренутку, Италијан и Немац преносе, углавном, исту количину информација, како је показало ново истраживање.

Без обзира колико брзо или споро да се говоре одређени језици, они имају тенденцију да информације преносе приближно истом брзином од 39 бита у секунди, што је двоструко брже од Морзеовог кода.

Научници су истраживање започели писаним текстовима на свих 17 језика, међу којима су били и енглески, италијански, јапански и вијетнамски. Густину информација у сваком језику претворили су у битове - јединице које мере количину информација коју преносе рачунарски модеми.

Утврђено је да у јапанском, који има само 643 слогова, густина информација износи око пет бита по слогу, док се у енглеском, који има 6.949 преноси се нешто више од седам бита по слогу. На врху листе био је вијетнамски који због свог сложеног система од шест гласова, од којих сваки може променити значење слога, преноси осам битова по слогу.

Затим су истраживачи провели три године снимајући по 10 говорника, пет мушкараца и пет жена, из 14 од одабраних 17 језика, јер су за остала три користили претходне снимке. Сваки учесник је наглас прочитао 15 идентичних одломака који су преведени на сваки од језика. На основу времена које је говорницима било потребно да прочитају одређени текст, истраживачи су израчунали просечну брзину говора по језику, изражену у броју слогова по секунди.

Наравно, неки језици су били „бржи“ од других и то их није изненадило. Али када су тај степен брзине помножили са бројем информација које се преносе у секунди, били су затечени конзистентношћу добијених резултата.

Без обзира колико брз или спор, сложен или једноставан, сваки језик гравитира просечној брзини информација од 39,15 бита у секунди, каже се у чланку објављеном у часопису Сајенс Адвансис.

Понекад су занимљиве чињенице или законитости толико очигледне да их занемарујемо, сматра коаутор студије, Франсоа Пелегрино, еволуциони лингвиста на Универзитету у Лиону. Будући да се наука о језику толико дуго фокусирала на ствари као што су граматичка сложеност, додаје Пелегрино, та стопа преноса информација је занемарена.

„Кристално јасан закључак је да иако се језици у многоме разликују у својим стратегијама кодирања, ниједан језик није ефикаснији од другог у преношењу информација“, каже коаутор ове студије.

Међутим, „зашто је то тако“, је сасвим друго питање. Пелегрино и његове колеге претпостављају да одговор има везе са ограничењима наше крхке биологије - колико информација наш мозак може да унесе или произведе у било којем тренутку.

Новија неуронаучна истраживања подржавају ту идеју, а један недавни рад сугерише да је горња граница слушне обраде око девет слогова у секунди на енглеском језику.

Професор Де Боер се слаже да су нам мозгови „уско грло“, јер просечна особа може да слуша аудио снимак убрзан и до 120 одсто и да нема проблема са разумевањем, али очигледно, треба нам времена да информације примимо и обрадимо.

број коментара 0 Пошаљи коментар