Широком стазом право у историју

И овог лета, реке туриста, али и становника Београда, уливају се у Калемегдански парк, који их широким стазама води директно у историју. И то историју дугу две хиљаде година, јер толико траје развој сложеног фортификационог комплекса Београдске тврђаве – од античког каструма до савремене бастионе артиљеријске тврђаве.

Подигнута на месту карактеристичне топографије, на граници панонских пространстава и планинских предела, на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, ова вековима стратешки значајна грађевина, поред тога што задивљује лепотом и очуваношћу, омогућава увид и у развој европске војне архитектуре током два миленијума.

И поред реалне и симболичне вредности овог места, мало тога заправо знамо о њему.

 

Почетак

Прича о трајању Београда започиње у касном неолиту, када је овај простор први пут био насељен, да би у првом веку, у време успостављања граница на Дунаву, Римско царство овде саградило бедеме логора.

Ту ће четврта легија Флавија провести наредна три века. Многобројни археолошки слојеви сведоче о разарањима Гота, Хуна и Авара, да би касноантички Сингидунум сменило значајно средњовековно насеље чије се словенско име Београд први пут помиње половином деветог века.

За превласт над Београдом бориле су се и Угарска, Византија, Бугарска, да би под српску власт, у државотворном смислу, први пут дошао 1284, у доба краља Драгутина, када добија велики одбрамбени значај.

Ипак, деспот Стефан Лазаревић почетком 15. века претвара ово место у урбано средиште; упориште опасано двоструким бедемима у борби против Турака; седиште београдског митрополита; економски и културни центар земље; утврђени средњовековни град на више од 15 хектара површине који ће свој највиши успон достићи 1427. године, када и умире велики владар.

Замак

Нуклеус из кога је потекао цео средњовековни град је замак – византијски кастел подигнут у другој половини 12. века – релативно мало, али врло добро грађено утврђење, које је почетком 15. века деспот Стефан претворио у замак са двором. Утврђени Београд чинили су: Горњи град, Западно подграђе, Доњи град и на крају, од средине 15. века – Источно подграђе.

У Горњем граду су се налазиле зграде и палате властеле и војне посаде. У Доњем граду је био прави средњовековни, утврђени град, а у замку се налазио владарски двор.

Источна капија

Шетња Београдском тврђавом неизоставно укључује најочуванији део средњовековних фортификација – Источну капију, која је подигнута у доба деспота Стефана Лазаревића. Поред ње се налази и једина преостала београдска кула – Горњоградска, која се данас зове Диздарева кула.

После 1440. године, у време зидања главне јужне капије, која је водила према данашњој Кнез Михаиловој улици, постаће главни градски улаз, што ће остати све до првих деценија 18. века. Добро сачувана, иако је кула била делом срушена у време Првог светског рата, капија је обновљена 1938, када је и добила садашњи изглед.

Источно подграђе

Међу очуваним фортификацијама Београдске тврђаве, Источном подграђу припада посебно место.

У познијим реконструкцијама било је поштеђено рушења и преградњи, тако да данас представља једини аутентични део тврђаве где посетилац може да доживи давно минуло средњовековно доба, чему доприносе и две цркве.

Иако није средњовековна, Црква Свете Петке, коју је пројектовао архитекта Коруновић, права је реплика црквеног здања из тог времена и идеално је уклопљена у овај споменички амбијент.

Кратко подсећање

Летописи чувају податке о бројним преломним годинама београдске историје – 1071, када су га Мађари преотели Византији; 1127, када је сравњен са земљом а од његовог камена грађена Земунска тврђава; 1440. и 1456, када су га безуспешно опседали Турци, да би га коначно освојили 1521. и наредних векова се са Аустријом смењивали у променама власти.

Опсада српских устаника 1806. представља и последњу опсаду и ратовање на простору Тврђаве.

Историчари су ипак забележили да ниједан догађај из дугог трајања града није оставио такав траг као победа над Турском 1456. године, слављена у читавом хришћанском свету.

Наредне суботе настављамо шетњу кроз историју причама о Зиндан капији, Кули Небојша, Капији Карла Шестог, цркви Ружици и споменику Победник – незаобилазним местима дуговеке Београдске тврђаве.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар