Добробит и ризици контрацептивних пилула

Хормонска контрацепција донела је женама сексуалну слободу и омогућила им да саме одлучују када ће и колико деце да роде. Ипак, код нас је доста уврежено мишљење да употреба хормонских контрацептивних средстава може да угрози здравље жене. Иде се дотле да је већи страх од „употребе хормона“, него од последица абортуса, који може да угрози не само репродуктивно здравље већ и живот жене.

С времена на време антибеби пилуле оптужују се у јавности за већу учесталост срчаног и можданог удара жена у репродуктивној доби.

Као и сваки лек, контрацепција треба да буде одговарајућа за сваког понаособ. Пре увођења контрацепције девојку треба прегледати, обавити потребне анализе, видети да ли има уредну менструацију, ако нема – зашто нема, по потреби кориговати неправилно лучење хормона.

Уколико се консултује са стручњаком за област контрацепције, нежељени ефекти и болести се своде на минимум.

„Данас постоје савремени контрацептиви који садрже природне форме естрогена и прогестерона. До пре 20-30 година користиле су се вештачке, непречишћене супстанце које су могле да дају нежељене ефекте“, каже проф. др Светлана Вујовић, начелник Кабинета за репродуктивну ендокринологију Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦС и члан Светског борда гинеколошке ендокринологије.

Контрацептивне пилуле нису само средство за спречавање нежељене трудноће, већ могу да буду и лек.

Неке процене говоре да 30 одсто корисница ових пилула уједно добија и терапеутски ефекат којим се спречава развој болести.

Јер, контрацептиви скраћују трајање и обим менструације, а тиме спречавају и анемију која је последица обилних крвављења; лече болне менструације, спречавају цисте јајника, успоравају раст миома и ендометриозу, чувају плодност, а сматра се и да имају удела у превенцији рака јајника, ендометријума и дебелог црева.

Уколико се жена још од пубертета заштити контрацепцијом, спречава и одређене болести.

Тако свака девојка са болном менструацијом треба да узима контрацептивно средство, јер се иза тога крију обољења која ометају трудноћу.

Ова терапија исправља неправилно лучење хормона, које уколико се дешава у другој фази циклуса, може да доведе до циста у дојкама и карцинома јајника.

„То је поготово важно спречити код оних који у породици већ имају забележене случајеве оболевања од ових болести. Правилно дата контрацепција уједно штити резерву јајних ћелија тако да жена може да роди и у познијим годинама. Нажалост, статистика показује да je Србија прва у Европи по броју жена које прерано улазе у менопаузу, неке чак и пре 40. године живота. То се посебно испољило после бомбардовања 1999“, објашњава проф. Вујовић.

Хормонима против болести

Сваки лек има и нека нежељена дејства. Став Светске здравствене организације је да је ризик низак уколико се дејство лека штетно одрази на мање од један одсто корисника.

Хормонска контрацепција повезује се са повећаним ризиком од настанка тромбоза.

„Уколико је жена после 35. године гојазна, има повишен притисак, неке друге хроничне болести, пуши и узима контрацептивне пилуле на своју руку, може да добије тромбозу. То никако не треба радити без лекара. Терапија мора да буде прилагођена сваком појединачно. После рађања жени можда одговара неки други контрацептив и он се одређује на основу њеног здравственог стања“, каже проф. Вујовић.

У менопаузи се прелази на супституциону хормонску терапију да би се ублажиле тегобе попут валунга, спречила гојазност, као и висок притисак, смањена сексуалност и психички поремећаји.

То је још један табу који треба разбити, а на који нису имуни ни лекари који се не баве овом проблематиком.

„Са терапијом треба почети у климактеријуму, не треба чекати две-три године јер тада већ могу да настану хроничне компликације нелечене менопаузе. Уколико не дамо хормонску супституцију, отварају се врата бројним болестима и уместо једног лека жена касније мора да пије више лекова“, закључује проф. Вујовић. 

број коментара 0 Пошаљи коментар