За младе научнике ПРОМИС више није само обећање

На свечаности поводом обележавања 100 дана рада Фонда за науку Републике Србије свечано је отворен први позив за истраживачке пројекте који ће се финансирати у оквиру Фонда.

Улагање у науку најсигурнији и најефикаснији начин инвестирања у сопствену будућност. Први Програм који финасира Фонд за науку Републике Србије је Програм за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС.

Гошћа Јутарњег програма, в.д. директорка Фонда за науку Републике Србије, др Милица Ђурић-Јовичић, наглашава да је овај програм намењен пре свега младим докторима наука. Први пут у Србији се започиње овакав један програм урађен по моделу који већ постоји у Европи и Америци. Потврђено је да он доноси не само свеже идеје, већ и трансформише друштво и научну заједницу.

„Млади доктори наука су управо људи који имају ентузијазам, енергију, идеје. Желе да оформе тимове и ово је прилика да им помогнемо у томе да већ од новембра, када се планира почетак реализације пројеката, па наредне две године, они раде и развијају своје тимове и да ми видимо шта је то што наши најпаметнији и најбољи научници желе да прикажу и развију“, наглашава Ђурић-Јовичићева.

За ПРОМИС је до сада обезбеђено шест милиона евра, а максималан буџет по пројекту ће бити 200 хиљада евра. Научници ће правити своје тимове и у складу са тим и планирати средства. Неко ће тражити мање, неко више, тако да се не може механички ограничити број пројеката. Битно је да ће сви пројекти бити међународно рецензирани. Стручњаци из целог света ће пратити и процењивати у двостепеној евалуацији, такође, по угледу на европске фондове, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Конкуришући на овај пројекат научници ће научити и како се пишу пројекти када се конкурише за европске грантове, што ће им бити велико искуство и на овај начин ће они моћи да брзо уплове и у друге, још веће фондове и сарадњу са другим међународним институцијама.

Конкурс ће бити отворен до 2. септембра јер се желело да се што пре крене са реализацијом целог програма. Током лета ће бити организоване радионице и подршка научницима како би што боље написали те пројекте и како би разрешили све дилеме које имају.

„Добијамо велики број мејлова и писама подршке и питања како да неке ствари боље прикажу или кога да укључе у тим“, додаје директорка Фонда.

Пројекти ће се бирати у два степена. Прво ће инострани стручњаци кроз међународну рецензију дати мишљење, а затим ће у другом степену евалуације, седмочлана експертска комисија састављена од међународних стручњака, оценити пријављене предлоге.

Поред ПРОМИС-а, Фонд за науку је најавио и Програм сарадње са српском научном дијаспором, као и Програм развоја из области вештачке интелигенције, чија ће реализација такође, почети током 2019. године. Фонд је започео и рад на четворогодишњем развојном плану.

Програм за развој из области вештачке интелигенције је већ сада привукао велику пажњу, зато што је то област која може донети велику корист у развоју и друштва и привреде.

„Имамо пуно научника који су успешни широм света. Они су и декани разних факултета у свету, шефови лабораторија и руководиоци, и хоће да помогну. Заинтересовани су за сарадњу, а Фонд ће кроз програм обезбедити нашим научницима потребна средства“, наглашава на крају гостовања, в.д. директорка Фонда за науку, др Милица Ђурић-Јовичић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 25. јун 2019, 16:14) - Darko Stanisic [нерегистровани]

Sarena laza

Sve je to lepo da je slika u nauci uSrbiji idealna, ali realnost je sasvim drugacija. Stanje je katasrofalno, izvsnosti u naucu odavne nema i sve se svelo na neke klanove. Tako ce, kao i do sada, biti i izabrani ovi projekti, sve sa "vezom" prikrivenom velom strane recenzije. Uostalom, da li se naucna javnost pitala kad se birao predsednik Fonda za nauku. Naravno da nije. Pitam se kako je doticna predsednioca izabrana. Uvidom u KoBSON se moze videti da uvazena predsednica ima 10tak radova sa SCI liste u casopisima skormih impakt faktora za karijeru dugu preko 15 godina. To je za svetske standarde dno lestvica. I sad ona treba da bude primer mladima u uspesnosti, pardon neuspesnosti naucnog rada.