Пауловнија: срећа за породицу, украс у башти и извор кисеоника

Пре неколико година у Србији се повела полемика о садњи дрвета пауловније. С једне стране нашли су се економски интереси људи који су сматрали да ће узгајањем брзорастећег дрвета брзо доћи до профита, на другој страни било је подељено мишљење ботаничара о томе да ли је добро у Србији узгајати дрво кинеског порекла. Неслагање постоји и данас, али ово није прича о томе... Према древном источњачком веровању, дрво пауловније доноси срећу породици која га има, а према новим сазнањима, због количине кисеоника коју произведе, изузетно је корисно за очување живота на планети.

Paulownia tomentosa је добила име по Ани Павловној, кћерки руског цара Павла Романова, која је удајом постала краљица Холандије. Епитет врсте tomentosa означава да је лист биљке „сомотасто длакав“, или једноставније, нежан на додир.

Међутим, пауловнија нема везе ни са Русијом ни са Холандијом, већ са далеком Кином, у којој расте од давнина. Да то дрво заиста заслужује назив царско, доказује раскошном лепотом изузетно крупних, плишаних листова и још лепших љубичастих цветова пријатног мириса.

Поред тога што је има у Кини и Јапану, ова врста је широко распрострањена и у Кореји, али и у регионима са умереним климатским зонама, јер јој мраз не прија. Веома је цене у Јапану, где краси многа државна обележја.

Дрво ове врсте веома брзо расте, нарочито првих 15-20 година. Пауловнија не воли да буде у сенци других, не прија јој хладовина, као ни крошње другог дрвећа.

Можда је то и разлог што нерадо расте у великом друштву, тј. шуми, па углавном воли да буде сама, да је сви јасно виде и диве јој се.

Наравно, тамо где је човек умешао своје прсте настали су дрвореди пауловније, али сасвим оправдано красе најлепше паркове и баште света.

Дрво за срећу, благостање и мир 

Прелепо дрво поседује и друге квалитете, не само естетске. Према веровању на Далеком истоку, свака породица би требало да има бар један предмет у кући израђен од овог дрвета јер доноси срећу, благостање и мир у дому.

Један од обичаја у Кини је да се дрво посади када се роди девојчица, а касније да се баш то дрво користи за израду уметничке резбарије и предмета које стасала девојка носи у мираз.

Много је лепих прича о пауловнији. Легенда каже да ће феникс слетети на њено дрво само ако је владар те земље добар и праведан.

Стручњаци тврде да је одличан материјал за израду музичких инструмената и намештаја, логично – лепо се лепом радује.

Последњих година у читавом свету влада велико интересовање за пауловнију јер се показало да има високу енергетску вредност и изузетан еколошки потенцијал.

Конкретно, листови те врсте изузетно добро упијају угљен-диоксид, који је главни кривац за такозвани ефекат стаклене баште.

Пауловнија је одавно украс многих вртова. У Београду је можете видети у парку код Народне скупштине, има је и у Панчићевом парку, Ботаничкој башти, на Топчидерском брду, али и у дворишту једне куће у Његошевој улици на Врачару.

Лако се препознаје а опојни мирис љубичастих цветова дуго се памти. Можете је „срести“ у Банату, кажу да је виђена и у Бачкој и Срему...

И то није све, еколози тврде да је пауловнија дрво будућности за оплемењивање градских површина, нарочито око великих саобраћајница и индустријских зона.

број коментара 0 Пошаљи коментар