Заблуда пушача

Више није неопходно позивати се на бројна истраживања, клиничке студије и доказе да би се пушачи подсетили и упозорили да свакодневно нарушавају здравље и користе отров.

Ипак, дужност науке и професије налаже да се истакну доказане чињенице о штетности цигарета. Светска здравствена организација званично сваког 31. маја обележава интернационални дан, по систему Уједињених нација – Дан борбе против пушења. Ово је прилика да се и ми запитамо да ли пушачи заиста воле да запале цигарету и уживају у стотинама штетних и десетинама канцерогених материја или су органски зависни од никотина.

Званично, пушење је болест зависности и лечи се. Пушачи поштују забране, али тешко је забранити болест. У прилог патологији говори доказана чињеница да само 0,5 одсто пушача може спонтано да престане са овом навиком. Хемијски додаци дувану такође су одговорни за ову чињеницу. Научно је потврђено – пушачи су зависни од никотина, који делује директно на централни нервни систем. Никотин улази у мозак за седам секунди. Шта ћемо са још 4.000 штетних материја и 43 канцерогене које су до сада пронађене у дуванском диму...      

„Волим да пушим“ – најчешће је објашњење пушача, али научници тврде да су пушачи у заблуди да уживају, јер је научно потврђено да је никотин дрога која ствара јаку зависност. Кажу да не постоји корелација између јачине цигарете и процента никотина, већ да је у питању алкална средина у којој опорост долази до изражаја... Хемичари кажу да је никотин база која се раствара у води, а када је хемијски изолован, проглашен је отровом. У чистом стању, никотин је отров који се користио као инсектицид. Ове информације могу да буду довољне за оних 0,5 одсто пушача који снагом своје воље и одлуком могу да промене живот набоље.

Oрганска зависност од никотина

За све друге, добро је знати да је у питању органска зависност од никотина, али да решење свакако постоји.

У Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој, потврђују нам да иако прекид пушења много зависи од мотивисаности особе, најчешће то није довољно да се успостави и одржи апстиненција од дувана. Научно препоручен приступ болести зависности од дувана и програм одвикавања базирани су на комбиновању различитих техника – медицинских, психолошких, социолошких...

Прво је важно заиста имати мотив. Делује једноставно, али није. Психолошким техникама сваки пушач би требало да препозна и усвоји сопствени мотив који је довољно јак да издржи апстиненцију.

Савремени програми одвикавања налажу хигијенско-дијететски режим, психотерапијску подршку,  бихевиоралне технике... У зависности од степена зависности, постоје индикације и за медикаментозну подршку.

Мотив је често јачи ако је страх од последица непосредан или ако је награда реална. Научно сазнање о утицају дувана на сексуалну функцију може утицати и на психолошком плану. Доказано је деловање сеноводоничне киселине. Сексуална дисфункција је честа код пушача.

Престанак пушења је пут ка функционалности.

број коментара 0 Пошаљи коментар