Мапа неба

Лепоту облика у свемиру дочарали су нам стари Грци. Пет Платонових тела су: тетраедар, икосаедар, додекаедар, октаедар и хексаедар. Свако од ових тела имало је и своје значење – ватра, вода, свемир (етар), ваздух и земља.

Најранија астрономија темељила се на та четири елемента у свемиру (земља, вода, ватра, ваздух) и сматрало се да је све у свемиру начињено од неке комбинације та четири основна елемента.

Откриће грчког математичара Еуклида доказује да се само пет чврстих облика може направити из једноставних правилних многоуглова (једнакостраничних троуглова, квадрата и правилног шестоугла). Платон је дао прегледну теорију четири елемента, са предлогом да се свемир састоји од пет елемената (земља, вода, ваздух, ватра и етар) који су аналогни са тих пет правилних тела.

На тај начин се и први пут облицима прекрила мапа неба. Сваки од пет елемената заузима јединствено место на небу (земљани елементи су тешки и због тога су били ниско; ватрени елементи су лаки па су смештени високо).

Платонова тела су постала симбол једног од првих астрономских модела. Та мапа неба је, истина, била геоцентрична, али треба имати у виду да је наука често „пут кроз мрачне тунеле": научници постављају теорије, нови их проверавају и тако вековима долазимо до све већих сазнања.

Прави облик звезда

Да ли су звезде онаквог облика какав одмалена цртамо кад их приказујемо? Како касније у школи сазнамо да је Сунце звезда, почињемо да их замишљамо у лоптастом облику.

Међутим, звезде су далеко од нас и њихов прави облик можемо видети само телескопом. Године 2003. група астронома је помоћу великог оптичког телескопа могла прецизније да осмотри каквог је облика нека звезда. Звезда Ахернар (Алфа Еридани) није била лоптаста, већ спљоштена на половима.

Звезде су спљоштене на половима јер је центрифугална сила ротације много већа него на планетама. Због тога се некако „истежу", а та појава се назива гравитационо затамњење.

број коментара 0 Пошаљи коментар